Отаџбина
70
НА ПРЕСТОЛУ
»И говори се, да од смрти очеве грофица нити се с киме видела нити говорила. Ипак она је оставила неколико врстица за Њено Величанство с изричном заповешћу, да то однесе лични лекар.® »И то је учињено, пре него што ми је о томе и саопштено Дворски маршал слеже раменима. »Добро, ја знам — « настави краљ. »Је ли све спремно за лов?« »По заповести, Величанство. Ловачка свита чека већ читав сахат. ® »Ево мене, к рече краљ. »Упутите дворскога лекара Сикста на језеро. Нека иоведе са собом и лакаја Баума, коме је та ствар позната. Пошљите са њим и једпог судског чиновника ; нека се постара за то, кад је нађу, да је достојно сахране. Ја знам, да ћете ви то брижљиво наредити и самостално.« Краљ је нарочпто ударио гласом на последњу реч. Ваља све извршити тајно, а да се не опази, да је он нарочито у то умешан. У краља се скупише обрве, као да се нечега сећао, што је заборавио. »Још нешто,« рече живо, »отидните до брата сироте гроФице и саопштите му ствар на благ начин и ако би му требало осуства добиће га на неодређено време. 11 Краљ прође кроз трем и сиђе низ степенице; он се још синоћ с краљицом опростио , њу је требало оставити на миру тако рано. Велика ловачка свита у дворишту поздрави краља, он је пријатељски захваљивао. Као на команду скидоше све покриваче с коња у свима колима. »Пуковник Бронен,« викну краљ, »седните са мном. с( Бронен, који се на то смерно покшнио, упути се краљевим колима. Сва господа из ловачке свите зачуђено погледаше у Бронена, и одоше сваки у своја кола. Бронен се смерно поклонно у знак благоднрности — за данас је задобио највишу част — али у п ему се стегло срце. Слути ли краљ, да је он осветник на место старога Еберхарда и да се бори са самим собом, да ли се мора примити овога наслеђа осветничког ? Он се уилаши , кад је нехотпце додирнуо ловачки нож, који је имао са стране. Да се неће у дворским колима догодити трагедија, какве историја још не зна ? Је ли се Ирма хвалила пред краљем његовом одбијеном прошевином, и да он ие добија сад сажаљење као милостињу ? Ишло се у поље. Краљ је дуго седео без и једне речи. Па послетку рече :