Отаџбина

НА ПРЕСТОЛУ

»И ви оте би.ш њезин веран пријатељ и она је вас веома ценила као ма.10 њих, управе никога тако као вас, и увек је желела, да смо бољи пријател и.« Бронен уздахну дубоко. Он није имао шта да одговори. Кра љ му пружи кутију с цигаретама. »А да, ви не пушите, ™ прекиде се он сам. Наступи опет дугачка пауза, док краљ упита : »Од када сте познавали гроФицу Ирму ?® »Још од њезина детињства. Она је била пријатељица моје си новице Еми, која је с њоме у манастиру била. 11 „Мени је утеха, да разговарам с вама о пријатељици. Ви сте њу познали , а она је била тако узвишена. Дозволите ми . да на следим њезино пријатељство." »Величанство« — одговори Бронен усиљеном мирноћом, у њему се кувала срџба на онога, који је тако лепу појаву унаштио и гонио у пропаст, али војнпчка послушпост савлађивала га је. »Ах, драги Бронене, 11 настави краљ, »још ни један смртан случај није ме тако потресао, као овај. Је ли вам она ма кад о смртм говорила ? Она је смрт мрзела. И сад кад око себе погледам — ту је опет све будно, све још живи. Цео свет морао би за један тренутак стати, кад се велико срце смири. Шта смо ми ? 11 »Сваки само мален, ограничен део света. Све око нас има своју одмерену сФеру свога развијања и права, ми не господаримо ничим, него над самим собом, па и то како ретко!« Краљ погледа зачуђено у Бронена. Сваки има своју сФеру права.... Шта значи то ? Брзо нрибран одговори краљ : »Исто тико умела је и она да говори. Ја могу да мислим, како сте ви обоје једчо с другим симпатисали. Ако вас ја добро разумем ви према томе држито самоубиство за најваћи злочин?® »Ако се највећа протпвприродност хоће да назове злочином — онда свакојако. Свако биће тражи са свим приромш да очува свој опстанак. 0 томе сам се ја разговарао прошле зиме са старим грофом Еберхардом, што нећу никад заборавити.« »Ах да, ви сте га познавали. Је ли истина био тако знаменит човек ? »То је бно човек најнеобичннје једнострасности. Може бити да свака величина мора бити једнострана сс »Када сте последњи пут говорили с грофпцом Ирмом ? с< »После смртп њезинога оца, када ее она са свим повукла. Ја сам с њом говорио, али је ја нисим видео и она ми је пружила руку. Ја држим, да сам ја последњи човек коме је она руку пружила.