Отаџбина
72
Н А ПРЕСТОЛУ
„Е онда дозволите ми, да. дирнем ову руку,« повпка краљ. Он је држао Броненову руку неко време, и овај настави : „Велпчанство, исповест за исповест : ја сам волео Ирму. с( После ових кратко и разговетно изговорених речи он ућута. Краљ је брзо попукао руку. »Ја видим,« настави Бронен силом, »ја с благодарногпћу видим велико срце гроФичино — она вам није ништа причала о мојој прошевини. Она је часно одбила моју љубав, јер она њој ниЈе могла одговорити.« »Ви? Драги Бронене....« повика краљ болним гласом, и кроз његову душу пролете слика срећнога живота, што би га Ирма уз овога човека наћи могла. »Јадни пријатељу," понови он усрдним изразом. »Да, Величанство, ја имам права да с вама жалим и изгледа ми, као да је њезип силан дух то учинио, те сте ме ви, Величанство, к себи позвали.« »Ја нисам то ни слутио. Да сам то слутио, никада не би вам овај бол изазвао. сс »И ја вам захаал.ујем, Величанство, што смем бити саучесннк вашега бола и баш с тога могу вас утешити, у колико то други учинити може. Пошто Величанство у потпуној истини предамном стоји, морао еам и ја искрен бити.« Краљ дуго није говорио. Н ако се Бронен тако јасно и чисто пред њим исповедио — осећање, које је после тога одмах следовало беше у краљу љубомора, да се још неко усудио да подигне очи на Ирму, шта више да је проси ; њему је сад изгледало, да није више само његова, јер је још и неко други пружио руку на њу. Бронен је очекивао одговор краљев. Он није умео себи да објасни краљево ћутање. Да се не каје краљ, што је био тако искрен и да га не вређа, што се и други упоредо с њим ставио и на искреност искреношћу одговорио ? Владарско осећање од штете је за чисто људско, и можда никада и не бива да се један владар осећа као човек. И у души Броненовој појави се осећање зловоље, које је у толико више расло, што је краљ дуже ћутао и у страну гледао. Ово дуго ћутање није могао више да поднесе и прекиде преграду етикеције ; њој овде није више место. — Он рече : »Ја држим, да би мало њих били тако узвишени, да у себи сакрију тријумФ, који су задобили.« Он беше на то приправан, кад је ове речи казао, да ће се краљ који је морао приметити да је овим и на другу страну циљао, на један пут окренути и казати му штогод што ће га унпштити.