Отаџбина

(Ј (ЈП.У м. и опиоитл

зачудимо, куда су нас оне одвеле. Мисао, код које смо се зауставили, изгледа, на први поглед, да нема ни најудаљеније сличности, ни везе са оном, од које смо пошли. Али ако се са мислима вратимо натраг, као што то, покадшто, забаве ради, чинимо, ми ћемо моћи, врло лако, похватати их све редом, како се која низала за другом и тако посредовала прелаз од нрве ка последњој. Једна мисао је изазивала другу, ова трећу, и тако редом, док се, напослетку, код једне нисмо зауставили. Такав низ мисли или и -редстава. (то је нсихолошки термин, којим ћемо се, унапредак, и служити) , које су се узастопно изазивале у нашој свести , зове се асоцијацијом представа. Психолошка анализа има, сада, да испита, какви закони владају овом ггојавом асоцијација или удружавања наших нредстава, т. ј. да испита, када ]една представа може изазвати другу; она би, још, требало да нам уме показати, и зашто је извесна иредстава у једној прилицп изазвала једну, а у другој, другу коју представу. Но, она се, у овоме, мора ограничити на то, да позна опште законе, који овим појавама владају. Ни ексактној науци није дато да све протумачи; и она се мора, често, ограннчити на општа гледишта и напомене, па није тражити ни од мање тачне психолошке науке, којој је предмет исгштивања онако тегобан, да све објасни и протумачи. Да вас не бих морио дугим извођењем, ја ћу вас, одмах, унознати са поглавитим врстама асоцијација представа и показати вам, кад ће, и у каквој прилици, једна представа моћи изазвати другу какву. На ирвом месту, имамо асоцијација ио сличности: када једна представа изазове у нама другу, њој сличну; као кад нас на пр. слика каквог пријатеља подсети иа њега самога. Сваки нредмет може нас тако подсетити на други, који му је сличан ; свака представа може, дакче, изазвати другу њој сличну. Но, исто тако, она може изазвати и другу, од ње посве различну, и то ће онда бити асоцијација по контрасту. Тако се можемо, у сред највећега весеља, на један пут,