Отаџбина

78

НА ЦРЕОТОЛУ

Она збуњено погледа око свбе. Колико је лепа били у болу за сестром која је умрла, толико је била грозна у беснилу за самоубицу. Она је све посматрала укоченим погледом, што је пређе и Ирма гледала, и кад њезин поглед опет паде на сто за цвеће окрете се она с грозом, као да је многе змија искочило и опет повика: »0, како је гадно.' 0, како је окаљано! Све је гадно ! Молим вас оставите ме на само. Зар ја не смем бити сама ?" л Дозволите мени, Величанство, да код вас останем," рече лччни лекар, и узе њезину руку, која је млитаво висила, као у мртве. Прва дворска госпођа оде. Дуго није проговорила ни речи краљнца. Она је укочено гледала преда се, тешко је дисала и грчила се. На један пут ухвати је грозначава зима, и паде у несвест. Лични лекар попрска јој чело неком есенцијом, затим зовну собарицу, с њом заједно спроведе краљицу у њезину собу и нареди, да је метну у постел,у. „Ја нећу да видим дан више и ничије лице.' II он — и он !" повика она. Затим узе своју мараму у уста и кидала је. Тако је лезкала неко време, а лекар је седео мирно поред ње. Једва једном уздахну она дубоко, отвори очи и рече: ,Ја вам захваљујем, али ја хоћу да спавам.'" „Да, спавајте," рете лекар. Он пође. Краљица рече: „Само још једну реч ! Зна ли краљ... ?" »Да, Величанство !« „II он је отишао у лов? »Он је краљ, Величанство.« »Знам, знам — само да не пада у очи! Да, да!« »Ја вас молим, Величанство, немојте мпслити сада ни о чему, гледајте да спавате.« „Вечни сан може себи човек дати, али не привремени,'' одговори краљица. „Молим, Величанство. особито вас молим, оставите се тих насилних узбуђења! Спавајте!« „Хоћу, хоћу ! Лаку ноћ. Дајте ми штогод за спавање , једну капљицу заборава. Отров био би бољи. Лаку ноћ!« Лични лекар оде, али собарици Леони даде мигом знак, да ће он остати у споредној соби. 5. У ловачком замку у планини било је мирно и пусто. У великој дворани, у ко.јој су по зидовима били рогови јеленски , а изнад врата испуњена медвеђа глава, горела је у камину велика врата, У