Отаџбина

82

Н А ПРЕСТОЛУ

сад прошло, један је број свршен, као на програму концерта, и сад долази нов број. Он се сети једне речи, коју му је стари Еберхард казао: Ако нисте ту, ако не стојите пред очима — рекао је старац — ви сте за ону највишу госпоштину само слуге, што чекају с топлим огртачима у трему или на степеницама. Тамо се свира, игра, смеје се и шали, ко ће на то мислити, да онима напоље колена клецају и сан их савлађује ? Али ви морате бити ту, и не смете се бунити Нешто од велике срџбе Еберхардове обузе и Бронена. Он је заборављени слуга у трему. Кад је доцкан под ноћ краљ по слузи њему поручио, да може ићи да легне, он је климнуо главом ; али у њему је нешто говорило: Ипак те се сетио. Хвала. Наравно, каквог друга у пороцима стиде се много мање. 6. Брегови беху још у јутрењој магли, када је краљ позвао к себи пуковника Бронена. Овај уђе и стаде смерно. Краљ му приђе и рече : „Добро јутро, драги Бронене ! а Глас му беше промукао, он је изгледао блед и неиспаван. Он узе са стола један лист хартије и рече : „Ево вам оног уверења, што сам вам га обећао. Читајте." Бронен је читао и затим зачуђено погледао у краља. „Познајете ли рукопис ?" запита краљ. „Рукопис не, али ови силни потези духа, држим —« „Свакојако, то су последње речи, што је за мене оставила изгубљена пријатељица." Бронен с неком извесном свечаношћу остави тај лист на сто пред краља. Он немађаше снаге, да и једну реч каже. »Седите, ја видим да сте потресени.« аДоиста, Величанство — и преко свега тога видим ја потврде мојој слутњи.» „Вашој слутњи?* „Ја слутим, да гроФица Ирма није мртва." „Није мртва, а зашто ?" <,Ја не умем то да кажем, али по знацима у језеру и на обали, моја се слутња потврђује — ови су знаци и сувише заплетени." „Ви сте пријатељицу волели, ја то верујем — " рече краљ. „Али ви је ипак нисте са свим познавали. ГроФица Ирма није умела обмањивати. И зар вам ја нисам причао, да су лађари видели једну лешнну у језеру?«