Отаџбина
ЗА ПРЕСТОЛУ
81
своме животу опазио је краљ неиспуњиву празнину у себи. Ту има нечега празнога, што на свагда остаје незасићено и незадовољено. Шта је то ? Ловљење и егзерцирање, гпала и заповедање, љубав и владање — увек је у њему нешто тако празно , тако ништавно, Шта је то ? .Овај вечни немир , ова чежња за нечим другим , што ће тек доћи, тек бити и потпупо задовољена? Он је срећно провео своју младост ; слободан тон на двору очевом није га додирнуо, он је живео у идеалима; он је путовао и на један пут у далекој туђини позва га вест о смрт очевој кући и на престо када је тек ступио у прве зрелије године. Он је нашао жену; он није ништа тражио, све му је дато: престо, земља, жена. Други смеју своје срце испитивати, смеју бирати. — Жепа беше мила и лепа ; он је њу волео и она је њега неизмерно волела. У то уђе у његов круг Ирма, и мужа, оца, краља обузе силна љубав. II сад мртва, жалосно самоубиство. Хоће ли још бити сада могућно, да се прилагодиш ономе како је, да се покориш закону ? Закону! Ти си му се без воље покоравао, као окове осећао, а зар оданост закону није једина нераздвојна, највиша сила? Јест има, један вечан закон. То је закон, који те спаја с њом и народом. Ту је само вечан живот... Као какав спас, као први слободан дах оздрављеника обузе усамљенога ; он још не могаше то да схвати, па ипак му је било, као да би морао гласно узвикнути : Ја сам слободан ! Олободан и сједињен са законом ! Он брзо устаде. Хтеде да зовне Бронена. Али он се уздржа. Ти еи се сам борио, па мораш и сам у себи да сносиш. Он осећаше, као да се на један пут испунило оно празно место, она незајажљива пустош, онај немир што га је гонио за нечим другим, тамо некуда пре сваког садагпњег момента. Он метну руку на срце, које је гласно куцало. Он зазвони и поручи Вронену нека легне, отпусти собара који га је иначе увек свлачио и оде сам у постељу. Бронен је од минута на минут, од сахата на сахат очекивао, да га краљ зовне. Он је о свачему премишл>ао. Да ли је могуће, да је Ирмина смрт више утицала а не само прелазио, и да је на иослетку краљ схватио себе и закон »Гивота у миру ? Какав знак свога поверења мисли краљ да му да ? Шта то може бити ? Кад је сахат за сахатом прошао, а од краља никакве поруке, Бронен се није могао одбранити једне горчине Ко зна, да ли краљ још мисли на њ ? Он је неко време с њим заједно жалио, па то је ОТАЦБИНА КЊ. XXI СВ. 81-ВА 6