Отаџбина

80

Н А. ПРЕСТОЛУ

Краљ се напрасно диже, отвори прозор, удисао је дубоко свеж планински ваздух и гледао у тамну ноћ. Напољу живи свет, ено тамо је замак и у њему леп живот, тамо је жена, дете, а надалеко је богата земља, којом ти владаш. Ту је милиона живота и сви те позивају у њихово.ј нужди, а сада зар да те један једини одвуче. Краљ се окрете. Хтео је да зовне Бчонена. Пије добро бити у осами и у другатву демона. Кпак он остаде. Из мрака подиже се један демон с хиљаду сјајних паметних очију; он га је још од детињства виђао , свуда, -ањегово је име : сумњичење Ко зна, да ли се овај ноштењак с крупним речима, малодушношћу идобром вољом неће паметно користити да своју саможивост задовољи ? Јср сви су људи саможиви, нарочито пред једним краљем Он хоће да те освоји, а преко тебе и целу земљу. Ко зна, да ли је то истина, да је он њу волео , да је он њој своју љубав признао? Она није требала то да крије, не бц смела тајити ! Он је на брзу руку измислио ту гатку , да се појави као њезин учесвик. Али ја исћу никаквог учесника. Ако ја не могу сам за себе све да извршим, онда ја нисам краљ. А ако нисам краљ, шта сам ја онда? Не, врло племенити и врло паметан поштен човек Кад је хтео да, по навици, и Вронена гледа с висин , нротивило се нешто у његовом срцу; али њему се није хтело, да се на то обазре. Он се усправи у свој својој сили и достојанстау. У то доцре му до ууа један звук из нланине. То је јелен. То му јс први глас диваљ и тужана. Краљ се трже као ловац; он пружи руку у страну каодајехтео да дохвати оружје. Али брже него што је јелен јурнз кроз шуму, пролете једна мисао и на њено место дође друга, и учини да преко лица збуњеног човека пређе осмејак. Онај јелен у пољу довикује : природа не зна за такву. неверу, са које се (ги сада тако мучиш. Природни закон не зна за неверу, њу су насилно и самовољно људа створили. Али природни закоп не зна ни за краља, ни за какав створ, који влада створовима исте врсте. Не управља само природа људским животом, у њему влада јога један закон. Оа сваком животињом рађају се изнова и све норме њезииа живота, а човек наслеђује, он има историју. Па тек један краљ.... Дуго је краљ стојао мирно. Изнова он осети да му је хладно • он затвори прозор и седе опет испред камина, у коме је још било само усијано углевље. Њему је било гешко што је сам, али он се присиљивао на то. Ватра у камину борила се несигурно с.1 самом собом и понекад појави се узан пламичак. Краљ је јога у руци држао сребрни држак машица, док је углевље давно већ изгорело. Први пут у