Отаџбина

И С Т 0 к

и о т о : ес

Хајде, о хајде са мном, мој љупки, продетњи цвете, На даљне, чаробне цуте, у крило чуднога света; Хајдемо где палма расте, и ружа и лотос двета, Где мирне газеле пасу и рајске тичице лете И Гангес вечито гауми , НосеКи свештене вале са даљних индијских гора, У недра сињега мора. Да, ми смо већ стигли тамо. Око нас млад,ост је бујна г Под нама рујине стоје, одломци времена давни; Ту густи бокори јцуште и ружа миригае рујна, Већ много векова тавни. Суморна старост ту се са бујном младогаћу срела, И сањалачки — тужно столећа над њима лете .... Гробнице канова силннх, трава је висока сплела, И древне палате њине и њине пагоде свете И Гангес поред њих гауми, Носећи свегатене вале са даљних, индијских гора, У недра сињега мора. 20 Јуни 1887 г.

Војисдав.