Отаџбина

12

СЛИВНИЦА

Једва ја то сврпгах, а Краљ изађе нз своје собе и по1 )Осмо сви. Случај, или ранглиста, шта лн, еле ја се некако обретох у иоследњим каруцама с потпуковнпком Атанацковићем. Намрштенко је био данас ванредно добре воље. Што му се ретко када десило, од кад га ја познајем, а то је још из наше дворске службе, данас је био разговоран, т. ј. но треба претеривати, није баш био разговоран, али нпје био ни намрштено-мутав као обпчно. Прнчао ми је по гдешто из своје многоструке каријере војне и доказивао ми је нешто што сам од многих официра слугаао тј. да само онда може ђенералгатабни официр да буде како ваља, на своме месту, кад је служио у свима родовима војске, као што је он прошао почевши оздо па до садапгњег чина. Говорио ми је и о бугарским утврђењима. — Јеси ли видео оне шанчеве код Жељуше, за одбрану Цариброда? — рече Намрштенко. — Јесам, изгледају као да су торта од гаећера, просто за моловање! —• Е, видиш, они шанчеви ништа не ваљају. Јесу брижљиво израђени, али ко данас још у равници гради шанчеве, нарочито исцод висова, који их бију у главу? Чим се IX. пук појавио на Негаковом вису, они су морали да стругну из сво.јнх гаанчева, на којима су сигурно десетак ако не и више дана радили. Ђачка посла! Види се, да њихов официрски кор још јако мирише на јункерску школу! У тај мах ми смо јурили кроз драгомански теснац. Магла се све впше спушташе; али опет још смо могли видети предмете у близини. — Ето — рече Атанацковић — онет шанчеви у долини! — Аха — рекох ја — то су они, из којих је прекјуче Стокић изманеврисао Бугаре? — Да. Само Бугари могу бити још тако наивни да помисле, да ће неко маширати друмом, праВо под унакрсну ватру њихових шанчева! —