Отаџбина

362

Р Е М 0 Н

ми да је време да покушамо испитивања јаме Каваље. Предузеће беше тешко, то сам знао, али, као и стари рудиичар, страсно сам се заузео за тај нлан. Сви геолошки цодатци тврђаху важност откривења. Већ сам се себи преставио као јунак, доброчинац читаве покрајине којој осигуравах богаство.... Колико славе у очима хуманитарног Сер Џорџа! Би ли ме могао олет одбити, кад би му казао : — Да бих заслужио Мару, жртвовао сам себе вашим идејама; ево вам мојих дела !... Дакле једног јутра снабдевени ужетима и алатима, одосмо из Езирола ја и чича Бернажу. Од тог дана пуног вртоглавнце остадоше ми страшни снови које заборав не могаше избрисати: често ноћу виђам бездну.... Припети у за стене пужасмо се , прстима закаченим за пукотине које се клаћаху или ломљаху под нашим ногама. Нокти су нам крвави, али ми идемо напред.... Наједаред се обоје нађосмо над отвореном ировалијом : дрво, ококога беше увијено уже, пуче и сломи се под нашим ногама. друго се преви; зачу се узвик очајног страха, за тим на једанпут, дрво се подиже.... Мој стари друг, који је висио надамном, сурвао се.... Гроза ме спопаде, затворим очи изговорпвши име Марпно.... Не знам како сам доднрнуо дно провалије, алн сам се нашао лежећи са главом на Бернажовпм коленима, који ми нз своје тикве даваше да пијем ракије, да би ме освестио. — Срећно смо прошли ! рече ми кад отворих очи, по ви се можете похвалитп, да за Паризлију имате и сувише јаку главу. По мом забезекнутом изгледу он разумеде моје упрепашћење: што га видех живог! — Ех! старе мачке дочекују се увек на шапе, додаде весело. Ваљало би појачати уже.... треба нам још један мали скок од десет стопа, па да доспемо на висоравањ, који је над нама; а кад будемо већ један пут тамо, онда смо на,