Отаџбина

р к м о н ( 365 месту. Него, Вога ми, ви сге се у осгатои леао извукди и бел моје помоћи ! — Признајем, нромуцах ја, да не знам , како сам се скотрљао довде. — Нагон, друже мој, нагон ! Хвала добром Богу, ја то знам. Вагае су се руке мало угрејале, али су радиле до самог дна. А ту сте тек малаксали , као какав јунак после битке. Сад смо спасени, то је најнесиорнија истина, јер ће нам повратак битн мање опасан. После неколико тренутака, све беше заборављено. Бернажу беше пронашао извор богаства. Рудне жиде до површине земље, које ,је он открио и на неким местима ископаопо више метара, беху веома изобиљне : све тврђаше дубину слојева и њихово протезање под земљом. Близина наших галерија олакшаваше нам ископавање руда у овом великом простору, куда је требало копати готово по самом једром гвожђу. Према несигурним пословима у рудним јамама, — прикојима случај влада, при којима вас упропашћава најмања заблуда у прокопима; прп којима вас врло често мали слојеви растављају од неког великог непознатог слоја, — ово беше открити ми благо, или показати ми плодоносни сјај, који само треба да узмем. Бернажу, са лицем које му сијало ентузијазмом, изгледаше као да је заборавио благо о ком је тако дуго сањао, предавши се својој наивној гордости. То беше дан славе сиротном генију, нспознатом за време од четрдесет година; он само корачаше весело и најзад тријумфоваше !, — Еазао сам ја !... казао сам ја!.... узвшшваше занесен. — А ! ортаче ! Разгледајте мало овај минерал пун комађа сличних бубрегаку; то је мало другаче од ђаволских порита које ви тамо доле копате! — Ха, ха ! Дакле чича Вернажу није бага таква животиња ! — Животиња је онај старч енжењер који је страховао за своју кожу! — Нас двојице је све то, нас двојпце !