Отаџбина

364

Р Е М 0 Н

И, у беснилу своје радости, скочи ми око врата, да ми захвали, гато сам му веровао. — Ви сте дошли, ви ! Ви сте дошли ! узвикну он. И држећи моје обе руке у својнма, гледаше ме очима пуним суза. — Нико вам не сме ни длаку на глави дирнути ! само то кажем, или нек се чува пушке. Проведох цео дан изводећ и своје планове, посао који ми је постао лак чудноватим радом , који је већ пошао за руком старом рудокопцу. Повратак, ма радоснији од силажења, ииак не беше ни мало безопасан; али ми бесмо поткрепљени надом; више пута призивах Бога у помоћ.... Најзад досиесмо до стазе. Малаксали од умора и узбуђења, вратисмо се у Езирол «' оделом до зла бога подераним, с крвавим и рукама и ногама; душа нам беше у грозничавом стању због нашег херојског дела, но све то ми не осећасмо. Не одмарајући се ни једног трепутка , отрчах у замак да јавим своју велику новост господину Керандрејском. Ношах му срећу; али је ипак требало радити разумно због његове живе мржње према Бернажу. Поверих му дакле мој проналазак прећутавши на много места по што год ; показах му донесене примерке, али у исто време рекох да сам везан мојом поштеном речи, да никако не казујем место тога слоја, док какав уговор у пуној форми не осигура ономе, којп ме је тамо одвео, један део у добити, у случају ако тај посао буде успео, како се ми надамо. Маркиз' је имао и сувише поверења у мени , те није могао да ми не поверује, кад му тврђах важност те нечувене жице. — Та то је велика срећа! викну он усхићен. — II ви сте сигурни за месец дана рада ?.... — Може бити, да ћемо и за краће време доспети до те жице. Доказаћу то планом, за који сам овлашћен да вам га покажем, чим будете присталн на уговор.