Отаџбина

Р Е М 0 Н

365

— Добро ! Ништа не жртвујемо примајућн такав уговор г пошто се он може извршити само у случају усиеха !... — Успех је известан ! — Е добро, Ремоне, ја вас овлашћујем ; напишите уговор, ја ћу га потписати. Извршио сам услове тајне, који ми, наравно, беху наложени, односно места, веома вешто. Али, кад дођох сутра дан са уговором и кад г. Керандрејски нрочита име Бернажово, није могао да се уздржи од љутине. — Шта! Зар тај нитков ? викну он. — Нитков?... Тај сиромах старац који ми је изгледао тако наиван.... — А! То је отац? одговори Маркиз.... Бога ми не знам, да ли вредк више од свог сина. Али како сте се упознали с тим човеком? додаде он после једног тренутка фиксирајући ме инквизиторским погледом. Сусрео сам се с њим при својој екскурзији. У осталом, рекох ја, да ли је он добар или рђав, то нас се мало тиче; ту нема говора о узимању у службу, а најзад: и самом ђаволу датн добру робу да нродаје — роба не губи ништа од своје цене !... За тренутак сам се плашио колебаља у души Маркижевој; али му је мој план показао изврсност предлога и лакоће при извршењу. У осталом већ је дубоко загазио, да би се могао повући, те потписа уговор. — Држите, рече ми , ослобођавам вас од ваше речи г кад сте је дали. Али нека ми ти људи не изилазе пред очи. За мање од по месеца, доспех до срећног слоја, кога додириваше један вершкалан, већ одавна забатаљен бунар, тако да сам прешао већ три четвртине пута. Срећа ме је заиста пратила и ја корачах крупним корацима према мом Сен-Граму. Благостање у Езиролу од сад