Отаџбина

Р Е М 0 Н

беше осигурано, требало иам је готово удвојити број раденика. Ово ме подиже; од савета управе стпзаху ми честитке «ез броја, (на које би за цело веће право имао сиромах стари Бернажу). Алн што ме још више дирну, то беше ручак, који Сер Џорџ, озбиљно заинтересован за благостање земље, приреди у моју част.

11. Алн док сам се ја предавао нади , око мене, у замку мога оца, бешњаху ужасне страстп , у које се и ја и нехо"тице умешах. Приметио сам да г-ђа Керандрејска тражаше прилику, да се упусти са мном у поверљив разговор. •Једног јутра, одем врло рано у Езирол и пролажах кроз парк, да би себи скратио пут, кад на савијутку једне алеје, •сретох се очи у очп са госпођом Маркизом. — Спазила сам вас пз далека , рече ми она, и чекам вас, да вас молим, да ми будете пратилац. Ово је дан кад желим да будем добротворка , те идем да обилазим село. А пре свега , молим вас узмите овај завежљај, јако ми смета. Ма колико да бејах вољан ћутати , нисам могао да се заинатим до неучтпвости, морао сам се дакле покорити, правећи чак и неке доста сурове коплименте. Пошто смо измењали неколико речи о сјајностп хоризонта, разговор престаде. Маркиза иђаше ћутећки , следујући ми по узаној бреговитој •стази; али ме ипак свакога тренутка призиваше у помоћ, јер пут беше доста нераван. Кад смо дошли на по пута, замоли ме да станемо, јер, рече, да је јако уморна. Бесмо тада на једној малој тераси, одакле се видела цела живописна долина, а под нашим ногама губио се замак у шумици.