Отаџбина

С „I И В Н И Ц А

371

когнитом не бн могло нишха у будуће оправдатн моје неповерење. Поред свпх увреда прошлостп, моје срце никако не беше створено за мржњу: бејах и сувише срећан, да бих могао ироклињати; и готово с радошћу осећао сам се приморан да одговорим на указивана ми пријатељства, која ме ослобађаху улоге, која ми поче бивати досадна. (Наставиће се)

С Л И В Н И Ц А X СЕДМИ НОВЕМБАР У јутру рано наредио је пуковник Прапорчетовић да се његова комбинована бригада крене нутем који из Калотине води у село Липницу, и да се попне на оне исте висове између Калотинске реке и Берковачког пута, на којима је пре три дана Бугаре тукла. Као што видимо, коњички бригадир хтео је према ио■следњој заповести, коју је синоћ добио, да иде Стањану а одатле Славињу, да загрози бугарској иовратници од Славиња, а командиру четвртог ескадрона 11-ог п. послао је заповест да и даље остане где је, и да осматра теснац Драгомански и Калотинску реку са те стране. Али тек што је колона изашла уз брдо, добио је пуковник Прапорчетовнћ једно писмо датнрано из „Дервена" 7-ог Новембра, у коме командант дунавске дивизије јавља : да је одстуиио са иоложаја „Три У гмм." Излаз из теснаца још је у његовим рукама, но није сигуран од непријатељевог предузећа путем Малово-Извор, јер је овај пут ос-