Отаџбина

404

сливница

сахата на коњу, бићс 7 сати у јутру док моравске трупе добију ову заповест и ире 9 сати ие могу стићи у долину Лукавице па да крила добију. Па ипак то све валл извршити још нопас иод личном одговорногиИу команданата дивизије? У пркос тој претњи оба дивизијара, који се у том тренутку десише у Радуловду, нађоше и одлучише, да се овакво одступање какво иаређује начелник штаба врховне команде, не може и не сме извршити, да се трупе моравске које беху ешелониране од Трна до Брезника не могу оставити изложене сигурној пропасти, и споразумеше се: да моравска дивизија одступи ка Брезнику и Врапчи, а шумадијска да буде заштита дунавској и дрннској које беху одступиле у позадност. Овако се свршпо 7-ми Новембар за нашу војску. Она је данас изгубила ареко хиљаду и иет стотина људи и морала је да одступн од Сливнице: једна четвртина војске за то што је аобеђена, а три четвртине ио зааовести врховне команде. Ево какви су званични билетени штампани у „Српским Новинама" под 7 Новембром: „Вр. 8. Вест Кореспонденц-бироа о одбијању нашега напада на Сливнпцу неистинита, је. „5-ог ов. м. наша војска није ни нападала, јер јој је дат био одмор. Но Бугари су тога дана наиали са, знатном сплом наше лево крило и одбијенп су. Користећи се маглом привукли су се нашем левом крилу и донекле успели, али наше десно крило нападне на утврђења Славиња (?) и потисне Бугаре из њпхових предњнх положаја, што је учинило крај борби. У овој борби наши су губитци до 500 које мртвих које рањених. Бугарски губитци још су непознати. „Јутрос (6-ог Нов.) је предузето формално рекогносцпрање према положају Славињском (?) и иосле борбе од два сата, наше еу се трупе вратиле у своје положаје без да су од непријатеља биле узнемираване".