Отаџбина

С Л И В Н И Ц А

405

„Бр. 9. Допула јучерашњег извештаја. Јуче је Топаловић са две чете, између Брезника и Нерника разбио два стајаћа батаљона бугарска. који су га хтели с бока напасти. У тој борби наши оу губитди незнатни. Бугари су осгавили на терену сто мртвих и рањених. Заробл,ено преко 60 војника бугарскпх, миого пушака берданака п муниције." „Бр. 10. Јуче, 6-ог о. м. наша је војска напала на утвр1,сне положаје на Сливници, и била одби.јена. Рђаво време не допушта да «е напад одмах поновити може." II ако ј овој нашој причи о 7-ом Новембру има много чудних невероватних факата, у које нико не би веровао кад не би знао како су аутентични пзвори из којих је црпљена, опет још више изненађује кад се овај дан проучи ао изворима са бугарске стране. Ево игга прича г. Фон Хун о „трећем дану" Сливничке бптке: Ј ) „Куд се дедоше облаци који су дотле билп над Сливницом? Јарко сунце беше грануло кад сам ја 7-ог Новембра изашао у поље. Као пуштени заточник што поздравља слободу, поздравио сам ја спасење од магле, кише и снега и весело пођох у „конак" т.. ј. у ону бедну сеоску механу у којој беше Кнез са евојим штабом. Али кад сам у њему ви .део Отомбољене посеве, беше ми као да ме неко хладном водом ноли. ,,— По Богу, шта се догодило? — упитах дворског маршала Ридезла кога прво сретох. „— Рђави глаеови — беше одговор — Срби су про дрли преко Брезника и угрожавају Софију. Кнез нолази тамо да организује одбрану престонице. „Срби продрли преко Брезника, та то не значи само угрожавање престоннце, него и највећу опасност за војску у Слннннцп ! Зар су се Бугари два дана онако јуначки тукли ') Г/. С. стр. 147.