Отаџбина

436

Р У Ч Н И Р А Д

утицај на иравилнији и ирироднији умни развој, и потиомагање• школске наставе кроз ручни рад. П е д а г о ш к и правац ставио јесеби за цел: развијагм у ученику и телесиих а духивнит особина чодједнако, а особито образовање руке онако , како то она заслужује нреиа њеној важностн у животу нојединца и целога човечанства, за тим још особито гајење радљивости, заузимљивостн, окретности и умешиости у сваком чогледу, тачности, истрајности, п раду с илпном и иредрачуном. Као што видиш. синовче. оба су прва правца, и прпвредни и философски. сами за себе једнострани п непотпуни. Ако бп сеусвојио сам привредни правац, онда поред тога, што се њпме не би ни из далека могло постићи оно. што треба да се постигне ручним радом као предметом у школи, грозила би још опасност, да сешкола заиста претвори у школску радионицу. Тиме би се пз једнеI рубе погрешке отишло у другу још грубљу, из једне крајнос-ти у другу још већу: од исЕључиве неге духа отишло би л ,е брзо у искључиву негу тела т. ј. руку, и то још на врло једностран начин. А шта би било с једним народом који би био одгајен само у тако рећи надничарском духу, без развијене свести и духа у оаште, лако је погодити. — Не би било млого боље, ни кад би се усвојио чист филозофски правац. Настава и ум били би тада до дугае удобпти: али тиме би постала она штетна разлика између духовног и телеспог васпитања само још већа и осетнија. Деца не би радила због рада, но због ума ; она се не би привикавала да раде, што треба умети, но за то, што треба знати. А ми данас баш највкше с тога и патимо, што свак млого ...зна" (т. ј. мисли да зна), а ннко ништа не уме. А знање без умења јесте заиста „нај-ужаснији поклон, који је некакав нечисти дух даровао нашем столећу" — као што вели добри Песталоције. Ручни рад, у овом само правцу руковођен , не би ннкад давао оагиту телесну сире.иу за живот, но би само потпомагао општи умни развој: не би неговао радљивост, но научност; не би снремао вредне и радне грађане, но оштроумне и дубокомислене научаре. А томе не сме никад тежнти оишта осповна школа. Педагошкп је правац, синовче, једини добар и користан. Он обухвата у себе и обадва друга правца. Он тежи, да од детета начинп човека. који ће бпти спреман п способан за живот — човека вредна. окретна. умешна, заузимљива, истрајна, разборита, разумна, поштена, добра, човека који ради све са планом и прорачуном, мозгом н рукама у пст'» време, духом и телом подједнако —