Отаџбина

'29*

Г У Ч Н И Р А д

435

-случајно. Школа је тражила оно, на чему ће се деца најбоље и најлакше н опет најразноврсније веџбати, и нашла је, да се на тим и тим радњама може најбоље веџбати, па их је н узела, не питајућп у који занат оне спадају. Кад би стала школа измишљати нове алате и нове радње за веџбањо деце, за постигнуће постављене цели, онда би можда отпало ово пребацивање; али тада не би била настава нз тога предмета природна, јер би одступала од живота. А школа се не сме нпкада удаљавати од живота, нити икада сме сметнути с ума живот — живот у оигите, а пе поједине позиве у жит,оту — иа то не сме ни школска радионица. II, школска радионица оће да се креће у том правцу. Она неће никако да учи децу з анату, но оће да пх учи само раду. Псто онако, као што их и школска учионпца не спрема нарочпто ни за писаре, ни за нонове, нп за рачуновође, ни за трговце; но учи децу у оаште читању, писању, и рачунању, а и не помишља на то, оће л некоје од тс деце доцније у животу зарађиватп леб пишући као писар, или као ноп читајући, или као рачуновођа и трговац рачунајући. Школи је главно веџба, н детпње развијање, а не продуковање, не произвођевине дечије. Псто је тако и школској радионици главно веџба, а не продуковање. Занатлиској радионици је на против главно произвођење. Из тога се узрока у занатлиској радиониц'! једна иста радња поиавља небројено пута, те пређе у машџнску ридњу ; у школској се радионици на иротив радн увек нешто друго, и понавља се само оно, што не испадне за руком. Из истога се узрока у занатлиској радионици обраћа главна пажња на то, да шегрт што пре научи да подражава у радњи мајстору, и да што боље подражава у произвођењу већ готовим угледним предметима; у школској радионици се на иротпв обраћа главна пажња да ученик сватп суштину рада, и да постане што је могуће самосталнији у произвођењу правом. и само се целисходни покрети имају да подражавају. — Мислим, синовче, да ти је сад јасиа разлика између заиатлиске и школске радионице, и између рада занатлиског и школског. А с тим у исто време ваљда ти је и то постало јасно, да је и ово пребацивање противника неумесно. Овде је место и још једном врло важном нитању у ствари ручнога рад1 као предмета у школи — питању о иравцима наставе из ручнога рада. Њих пма у главиоме три: иривреднгг, филозовски и иедагошки (наставнгг). У привредног правца цел је; зарада, ироизводња, и ариирема за занате. У филозовског нравца цел је;