Отаџбина

442

Н А П Р Е С 'Г 0 .1 У

нешто тешко, оно мора да се истутњи, пос.те му је одмах лакше. Ханса дуго задржаше у општинској кући. Механџија> који заседаваше у одбору, беше себи начинио особито задовољство. да га нарочито прикљешти; овде где он беше у сили и власти. заштићен пттитом службености. механџија се беше упео из петиних жила да наведе Ханса, не би ли га чиме год увредио, па да га онда стрпа у апе, те да тако научи иамети те надувене просјаке. Али Ханс одмах опази ову намеру, иа је тако одговарао да еу се сви чудилп његовој углађености; механџију није никако друкчије називао него: господине општински одборниче. — То га је зацело научила његова жена која се у дворцу васпитала — шапутаху одборници међу собом. На пољу је киша падала док 1е трајало општинско веће, али при свем том Валпурга се непрестано шуњала. око општинске куће. Ако тамо штогод буде, она ће већ отићи горе. па ће свима казати ко су они. Она ништа не осећаше од. кише и ако беше скроз мокра, јер је сва бпла у ватри. Најзад зачу се тутњава низа степеннце. Многи сплажаху , она побеже кући. Пун самопоуздања враћао се Ханс кући, он се беше уздржао и тиме више победио него да је моткама око себе млатао; али код куће затече велику невољу. Валпурга која је дуго лутала по киши. кад је дојурпла кући, стропоштала се пред мајком онесвеснута на земљу. Сада беше дошла к себи али у највећој грозници. цвокоћући зубима; она отвори очи за часак па их склопп опет. Ханс хтеде одмах да одјури доктору. Старамајка мољаше га да их ие остави саме, него да погаље каквог човека по> доктора. Пре него што је доктор стигао, Валпурга је могла сести у кревету и причати како јој се то догодило. Ханс исприча како је механџију све самим учтпвостима угушио. На то сену нешто преко лица Валнургина као муња и она му пружи руку.