Отаџбина

448

Н А ПРЕСТОЛУ

— Аха , тога знам ја. 0, то је човек , такога човека на далеко нема, стари Немац, господнн, прави госиодин, тај би требао да је Краљ, еј, тај.. Приближаваху се тешки кораци. Долажаше Ханс. Човечуљак брзо сакри паре и пришану; „Ја нећу Хансу о томе ништа рећи". — Ви не треба ни да му кажете, јер ћемо му ми саме казати —' одгонори Валпурга.

9. Ханс није много мазио ујца. Он га је давно познавао; горе у брдима често су се састајали, јер тамо је Ханс радио као дрварски момак а ујка Пера је чепркао смолу; али у таквим се приликама не прави велика џева од пријатељства; која лула дувана , то је све добро што један другом учпни. А сада је Ханс имао важне ствари да прича. — Стојим ти ја и оправљам плот; она руља са бандом у недељу беше га скоро са свим развалила. Док ја тако радим, чујем нечији глас: Је си л' вредан, Хансе? Кад ја да погледам ко је, шта мислите кога сам видео пред собом? Нећете никада погодити. — Ваљда ннје механџија? — Не можете погодити. То беше Груберсен главом. Он рече: Чујсм да више не идеш у механу. На то ћу ја: То се никога не тиче... — А што си се на њ тако грубо обрецнуо? — уиаде му Валпурга у реч. — Не знаш ти њега. Ако му одмах не покажеш пссницу не рачуна те ни нодашта Чујеш , настави Груберсеп> о Мнтровудне бмће шест година моме Валдлу, таман толико има како ја нисам крочио ногом у механу, иа сам жив и здрав, хвала Богу; видећеш и тебп неће ништа валити. Ја