Отаџбина

Н А П Р Е С Т 0 ,Т У

447

— Тако, сад је загашено. Сад могу да платим и моје дугове и да куиим себи једну козу — па онда стаде звецкати златницима у руци и певати оваку песму : „Шта је најбоље ? Шта је најбоље ? Најбоље је, кад човек нема дугова, а поред тога има мало пара; то је најбоље ! то је најбоље!" Сад се стара мајка опет развесели. Она одлучи. да са •својим новцима за поклањање буде врло пажљива; у мислима већ је видела све људе редом, којима ће моћи да ублажи невољу и иогледи обдарених блистали су се на њенолг срећном лицу. — 0, женскадијо, — стаде Петар да држи проповед, гледајући ужагренпм очима сво.је златнике, — ви женске главе не можете ни знати шта је новац. Једну форинту у ситним парама метну ћу у џеп и задржаћу увек при себи. Ијују ! то ће бити живот! шта ви знате како је то ? иде човек у недељу поред механе, маши се у џеп, кад јес' нема ни парића; а сад? ја идем право у механу, ако ми је воља, вино и пиво чекају на ме, механџија и механџика, њихова ћерка и слушкиња и сви око мене лепо, и Бог зна како, и како сам, и кад сам дошао, и одакле сам, и куда ћу, па ме испраћају, па веле у здрављу опет да се видимо, и све то зашто ? е, зато што имам пара у џепу. Стари човечуљак подвикну од радосги. Стара мајка стаде опомињати брата да сада не постане неуредан човек ; на то се Петар насмеја т. ј. развуче своје лице од самих бора, и рече да њему сада не пада ни на памет да иде у механу, јер кад човек има пара , онда је највећа сласт напити се воде на бунару пред механом. — Моја грофица ми је причала — рече Валпурга и седе поред свога ујака, — да ви њенога оца знате -— А која ти је то грофица ? — Вилденортска. —