Отаџбина

450

Н А ПРЕСТОЛУ

не слути, јер није ласно свуда продрети, па је нико не зна као он, јер он је као катранџија свуда завирио. Валпурга беше пресрећна и рече : — Ту ствар не греба испустити из руку! Ханс се претварао као да му је цела ствар са свим равнодушна. Валпурга узе га за руку па му пришану. — Имам ја за те још нешто. — Не треба мени ништа. А сада те молим само једно: остави ти мени целу ту куповину имања, немој сепредујком показпвати тако похлапна. Њега је сигурно послао газда од Фрајхофа. Ту се треба нећкати и цењкати а уз то нпшта не пропустити. Ослони се ти само на мене, а шта је добра шума то и .јазнам; доста сам ја дуго био дрварски момак.Ханс је пустио ујака да сам отпутује; узгред му је само рекао да ће гледати, ако га пут нанесе, да сврне до Фрајхофа те да га прегледа. У вече одиста дође му Груберсеп а за њим слушкиња донесе пуну тестију ппва. То беше нечувено: то нпко није запамтио у селу, да велики сељачки газда дође у колибу крај језера да пије у вече своје ииво. У његовом понашању непрестано се могло прочитати како у његовим бачијама има шездесет крава. Још никада никога и ништа није он похвалио, на све се он мргодио, веома је мало говорио , само је радио , никада се није бринуо за другога. Валпурга се сакри. Војала се да се ирема Груберсепу не покаже сувише понизна, па да тиме не расрди Ханса. Овај се понашао као да му је Груберсеп од вајкада био другар. Груберсеп упита за Валпургу. Ханс је впкну, она дође, и Груберсеп јој пружи руку у знак добродошлице. Валпурга се одмах уклони, и сад њих двојица почеше разговор о томе у шта да Ханс уложи новац.