Отаџбина

454

НА ПРЕСТОЛУ

Та на њима нема ништа нечнсто , а и да је било , тн су новди лежали у земљи, земља све извуче што не ваља. Она оде на језеро. Оно још беше узбуркано и валовито. а по небу вијају се сури облаци. Ако, буди Бог с нама, буде Ханс скочио у језеро ? — Хансе! — викну Валпурга колико је грло доносаше преко језера. Ни од куда никаквог одговора. Она се врати кући и стаде се жалити мајци. Говорила је са свим збуњено , али је мајка тешила: — Буди мирна. Ханс је понео собом и секпру, која иначе свагда на пољу виси; он је спгурно ушуми каквим послом; ти знаш да он не оставља ни најмање посао несвршен. Кад се врати кућн немој му причати како си била детпњасто луда. Видим ја да је теби дворски живот још под кожом; о свему ти имаш велике мисли , и то врло необичне. Веруј ти мени све је на миру кад је у нама све у реду и како ваља. Пст, ето га иде и звиждуће! — Ханс дође са секиром на рамену певушећи. Валпурга није могла да изађе преда њ. Ноге до колена као да јој беху осечене. — Добро'итро фрајхофска газдарице! — рече Ханс из далека. — Бог ти добро дао фрајхофски газда! — одговорп Валпурга — где си бпо? — Био сам у шумп. Оборио сам једну јелу, праву грдосију. Та је запамтила. То ми је добра учинило. А сада дај ми што да јем, зорли сам гладан ! —■ Хвала Богу те још може да једе, помисли Валпурга и донесе му доручак. Она седе поред њега и радовала се свакој кашици коју је он сркнуо; уза сваки његов залогај она је задовољно климнула главом; имала је пуно којешта да га пита и да му каже, али пије хтела да га смета у јелу. Она.