Отаџбина

НА ПРЕСТОЛУ

455

му издиже полуиспражњен чанак у вис само да он можејога: пуне кашике захитати. — А сад — рече Валпурга, пошто чанак беше са свим празан — сад причај што си тако рано отишао и што си се тако тајно одшуњао ?— Да ти кажем. Кад сам се пробудио, испрва сам иомислио да сам целу синоћнипу само сањао. Еад ја пипнем руком, а новци одиста ту, и то силни новци. Дође ми као да ћу да полудим. Ама зар Ханс, онај сиромашак који је морао месецима да штеди да би могао себи купити једну кошуљу и пар ципела, зар тај Ханс има саде толико благо? Све у соби стаде ми се окретати. Хтео сам да те пробудим да се саветујем с тобом шта да чиним од себе, али ти си тако слатко спавала, па сам онда помислио: А, шта ту ваздан? Зар жена да ти помаже? Марш из кревета! Даћу ја теби Хансе! ГГа онда сам изишао, узео секиру и отишао у шуму. Све ми се чинило да гомила људи јури за мном , и ако ја бејах сам и ако тек беше почело да свиће. Ја све да.ље па к оној јели што је већ поодавна обележена за обарање, па онда сам збацио капут, па стадох ударати секиром да је иверје на далеко одлетало. Одмах ми је било мало лакше; за тим је дошао и Шпинервастл па ми је помагао, а све говори: Хансе, тако тп ниси радио целога живота као јутрос. А богме нраво има. Ми смо дрво оборили, и то се скрхало, а мени све боље; осекосмо гране, урадисмо колико други пут не би урадили за три дана. II тако нестаде оне моје вртоглавице и свега чуда у глави. Сада ми је добро и сада сам код тебе Валпурга старо добро моје! Још једном.. последњп пут био сам јутрос прави дрварски момак, а сада треба. да иостанем велики газда сељачки, потревићу и то ако Вог да! II тако је и било. Стара мајка пмала је чудну умешност да је нестане кад њена кћи има нешто с мужем да разговара; изгледало је као<