Отаџбина

НА ПРЕСТОЛУ

457

Мајка није могла даље да говори. А Ханс рече : — Јес, нано, а сада да видите нешто што нисте видели целога живота. Он оде у сарачану и донесе џакуљицу са златом, па је отвори. — Погле како се цакли и сева. Може човек да напуни две прегрши, и њима може да купи и куће и њиве, и ливаде и шуме, и стоку и амове и све ! — То је много новаца — рече мајка. Она положи руку на новце, а усне јој се нечујно мицаху. — Заграбите једаи пут — наваљпваше Ханс — баратати рукама по злату, о ала је то добро ! Али стара мајка не послуша. Она је нешто за се шапутала. Дете у сарачани заплака се, а Ханс викну. —- Пробудила се фрајхофска ћерка. Добро'итро ћерко газде с Фрајхофа! — Жене одоше детету а он стаде звецкати новцима па викну : — Слушај. такву музику ниси још чула! Стара мајка узе дете па рече: — Хансе послушај ме, положи новце у топлу постељицу невиног детета. То ће донети благослова, јер ма у чиЈим рукама да су до сада били ти новцп , после тога постану благословени ! — Хоћу, нано , хоћу одмах — а окренувши се Валпурзи рече — мајка има пуно тако лепих стварчица. А већ злату неће бити ружно у топломе гнезду. Јакако ! — викну за тим на дете — у твојој су колевци силне наре ! Стој ! Једну златицу морамо одвојити и пробушити. Тоћешдобити када норастеш. Само добро да се владаш! — А сада морам Груберсепу — викну он најзад. Валпурга мораде сад признати да га је јутрос већ тражила код Груберсепа. Она сад сама увиде како брзо поми-