Отаџбина

462

ТРГОВИНА У СРВИЈИ 1886 ГОЈИНЕ

гчадово .Ђни са вишом и трајашњом каквоћои Британске робе у опште, да би радо платили внше да добију такве артикле, но за врло ординарије аустриске и немачке еснапе, који су поплавили пијаце. Преден памук продаје се поглааито у Фебруару и Марту ; а ирерађена роба у Априлу н Мају. Око три четвртине је небељен памук, а једна четвртнна бељена. НајвеКи део тог еспана шаље се из Ливерпула у Фијуму, ,Адрија-Угарским иаробродским друштвом"; и од Фијуме право у Београд, жељезницом; то се сматра најјевтинији пут. Увоз иа Вел. Британије колонијалних еспааа, вунених тканина, метала, коже. После памучне робе, најважнији артикл увоза из Инглиске то су колонијалнп еспаии. У години 1886. увезено је 11.480 ћентенара, у вредности 848.57.3 динара; а поглавито кафе, пиринча, и бибера. Вунених тканина увезено је у вредно^ти 69.800 динара; метала и металних ствари (пог.тавито гвожђа и челика обрађеног у разним артиклима' у вредности 44.600 дин; сви.те и свилених ствари у вредности 25.000 динара; готових хаљинл, у вредности 136.450 динар.; зејтина (поглавито за јело, и нешго мало парафина) у вредности 213.775 динара; и неколико других артика.та. као апотекарска роба и боја, коже, сирове коже, стакло, бисквита, у незнатној вредности, попуњују листу. Посредно тргован>е с инглиском робом ареко не.чачких и ау стриских куИа. Не треба заборавити да постоји н посредна трговнна с инглиском робом преко немачких и аустриских кућа; и то, у средњу руку, у вредности бар толикој, ако не већој, непосредне трговине. Шешири. Сељаци много тран;е инглиске шешире, оне најординарије јевтине врсте; и они се овде продају, у средњу руку по 20 динара туце. Немачки шешири, од прилике исте каквоће , достижу цену од 25 динара туце. Стакларија, лимарска роба, ножарија. Могао би се отворити увоз из Инглпске у Србију стакларије н лимарске робе. Че•сто чујем од најглавнијпх трговаца да бп поменути артикли, као можда и ножарија у опгаге, могли наћи добру пијацу у Србији. Пре три-четири године знагна количина инглиског стакла увезена је у Србију. Сада све долази из Чешке и Белгије. Трговци с том робом кажу ми да они сматрају белгиско стакло готово тако добрим — ако не баш н са свим — као и инглиско стакло; али претпостављају тако звану четврту врсту инглиског стакла првој врсти чешкој.