Отаџбина

ТРГОВННА У СРБИЈП 1886 годинк

463

Роба увезена из Аустро-Угарске и осталих главних држава. Кад се погледа на увознг табжу, видеће се да Аустро-Угарска има највећу трговину са овом земљом. Њен увоз у Србију у 1885. г. износио је 29,949.475 динара; а у 1886. г. износио је 30,639.550 динара; дакле више од иоловине целокупне увозне трговине. Гдавнији артик.тн увоза ово су: хартија, баштовански и пољски производи, памучна и вунена роба, дрвенарија, јестива, стакларија и грнчарпја, магаинерије, оружје, лекарије, кемикалије, боје, колонијални еспапи, метали п металне ствари, готове хал.кне, зејтини, сб, кожа н кожне ствари итд. Трговина са хартијом са свим је у ау•стриским рукама, не мање од 11.405 ћентенара, у вредности 925.200 динара увезено је. Метали су увезени у вредности 3,569.575 динара; а готовнх хаљина у вредности 5.394.450 динара. Гричарије и стакла у вредности од 2.854.825 дпн.; а памучне робе у 4.682.800 динара. Немачка увезла је у Србију еспапа, у 1886. години, у вредности од 2.042.800 динара, док 1885. г. увезено је 2.250.775 дин. Од ове суме највећп део пада на челичну робу и машинерије, у вредности 198.500 динара. Тешко је инглиским гвожђарима и челичарима надметати се било са немачким, бп.то са аустриским. У обе ове земље рад је јевтинији но у Инглиској, и нодвоз је лакши из обе те земље. Још једно преимућств > њихово то је систем подужег кредита. II у Немачкој и у Аустрији дају кредит за четири до шест месеца. Остали су немачки увози у Србију: баштовански и иољски нроизводи, памучна и вунена роба, кожа, кемикалије, свила и гвожђарија (поглавито кесе, ланци, итд.) у вредности 263.150 динара. Швајцарска је увезла у Србију само малу ко.шчину намучног, ланеног и кудељног есиапа, као и нешто сира, у вредностн од 315 800 динара. Увоз из Француске знатно је порастао, достижући до 2.572.675 динара; од те суме главни су преставници: машинерија, алати, вештачки производи. и оружје, и процењени су не мање но 2.494.775 динара. Увоз из Савезних Држава американских достигао је 1.301.250 динара; од којих 592.925 дин. пада на колонијалне еспапе, а 628.850 динара на масне производе. Увоз је из Белгије незнатан, достиже 489.975 динара, од којих 452.325 дин. пада на метале. Увоз из Италије достигао је 1886. г. само 657.150 динара; а 1885. год. био је достигао 1.286.100 динара. Ова сума преставља логлавито колонијалне еспапе, зејтине. и стакло.