Отаџбина

464

ТРГОВИНА У СРГ.ИЈИ* 1886 ГОДИНЕ

Румунски увоз порасгао је од 862.075 дин. у 1885. год. на 1.095.625 дпнара у 1886 годнни. Тај увоз нреставља у главноме стакларнју, камењарију и грнчарпју. Руспја је увозила у Србију масне производе и производе од животиња, у вредности од 742.575 динара. Турска је увезла поглавито баштованске и пољске производе и колонијалне еспапе, у вредности од 741.000 дпнара. Коњоаљани џакови. Конопљани џакови употребљују се за извоз жита Монопол ове радње, који је до пре три године био у рукама Дандиских (1)пш1ее, варош у Скотској. Пр.) кућа, прешао је сад са свим у руке аустриских произвођача бечког Конопљарског друнггва. Узрок је томе у много савршенијем шивењу аустриских џакова. Београдскп трговци, који раде с тиме, кажу да би дандиски произвођачи и сад имали целу ту трговину у рукама: да нисубили онако немарљиви у шнвењу својих џакова, и ако су аустриски џакови нешто јевтинији, због подвоза. Могу још овде споменути да су многи инглиски агенти упоследње време пролазпли кроз Србију, с намером да добију наручбине за разне конопљане артикле, а нарочито џакове. Немачки артипли од ливеног челика , са инглиским натиисима. Треба приметити да многи артикли од ливена челика, као: алати, ножарпја, итд. којп носе пнглиске натписе, нису ништа ни мање нп вшне до ординарнп немачки еспапи . који су тако маркирани да би се боље продали. Можда би се што могло учинпти да се отклони тај насртај на добро име инглисвих ироизвода. Многи аустриски производи носе ниглпске натписе, такође, (готово увек рђаво сречене), и састоје се у свима могућим артиклима, као: шеширима, оковратницима, обући, кожним еснаппма итд. У многим случајевима ти артиклн маркирани су илп инглискнм краљевским грбом, или перјаницама принца Уелског, заједно сањиховим девизама. Многи се безазлени купац превари тим маркама, држећи да је роба најбоље инглиске израде. ПреимуКство иута Фијума - Сисак над Солунским путем, у трговању са севериом Србијом. Јужна Србија и западна Бугарска доиста ће користити се Солунском пругом ; но, погрепшо је веровати да ће тај нови пут бити омиљен у опште за српску трговину. Многи главни трговци београдски, са којима сам о том разговарао, држе да ће пут Фијума - Сиеак, по свој прилпци, остати омиљена пруга. Београдски ће трговцн, или они из северне Србије, по- свој