Отаџбина

трговина у србији 1886 године

465

нрилици, продужити езвоз своје робе нреко Фијуме, пре но преко Солуна, јер је река Сава пловна за трговачке потребе чак до Сиска (може се рећи) целих 11 месеца у години; а одатле робастиже у Фијуму кратким једним жељезничким преносом. Сава се врло ретко сасвим заледи, и била је пловна целе прошле зиме. Тако, Нига, као главна варош и главно трговачко средпгате јужне Србије би ће, у самој ствари , место које ће највише добити новим тим путем. Ниш, у иогледу пове Солунс/ее ируге. По испитивачима које сам сад скоро чинио у Нпшу, наклоњен сам држати да се инглиски трговци не би кајали: кад би установили у тој вароши један депо еспапа (који се доста тражи), као индијског пиринча, бибера, итд., као можда и стакдарије у опште. Нема ово никакве сумње да ће Нига, чим проради Солун-Скопље-Врања пруга, постати трговачко место од велике важности. У опште се мисли да ће подвоз на Солунској жељезници бити много јевтинији но на садањој Трст-Београд прузи. Неки кажу (али то је за сад само нагађање) да ће подвоз бити око 40% јевтиније но гато се сад наплаћује на Трст-Београд прузи. Пошто Турска извози знатне количине зејтина и кожа из Албаније у Србију, а и због других узрока, изгледа да ће она добити јевтином тарифом на њеном делу жељезнице. Лодвоз од Ливераула , и-реко Фијуме, до Београда; и од Амстердама до Веограда. Подвоз од ЈГиверпула, преко Фијуме, до Београда стаје 8-75 дин. до 9-85 дин. од сто кила; а времена прође (у средњу руку) седам до осам недеља, Од Фијуме роба се обично шаље право у Београд, и не прошав (?) кроз Сисак. Подвоз од Амстердама до Београда стаје 8'75 дин. до 10 дин. ? од сто кила; а врел^ена прође еамо један месец. Српски извоз. Целокупна вредносг српског извоза 1886 године лзносила је 40.629.076 динара; а 1885 г. износила је 37.615.299 дипара. Следећа табла показује вредност извоза у 1885 и 1886 години у разне државе, онако како сам добио податке из статистичког одељења министарства финансије: —

ОТАЏБИНД КЊ. XVII., СВ. 67 -МА