Отаџбина

31*

трговина у срг.ијн 1886 године

467

469.225 дин.; и 3.420 гр.та атишло је у Нталнју, у вредности од 173.300 динара. Извоа жита, воЧа и гиљква. И?у.'!ИмајуКи једну врло незнатну ■•количину. извезену у Бугарску н Румунију, све је остало извезено у Аустро-Угарску. Цедокунна сума вредноати извоза жита, воћа, ишљивау 1886 ■ г. рачуна се на 13,386.900 динара; од ове суме више од иода пада иа извезене шљ^ве. У 1884 г. око 20,056.155 кила, у вредности од 6,861.025 динара; а у -1885 г. око 2-3,228 777 кила , у вредности од 5,805.000 динара, извезено је из Србије. Разне иримедбе о шљивана. Рачуна се да се једна трећина извози право у Немачку, преко Регенсбурга; једна трећнна ираво у Америку иреко Фијуме-; и једна трећина у Иешту, одакле се шљиве шал.у разним јевроиским пијацама. Нарочито треба приметити јачање извоза шљива у Северну Амерпку, иреко Фијуме. Фијума је згодније нодесна за то ио Трст.; од почетка сезоне не мање од 400 нотпуншс вагон-товара испраћено је морем, и поглавито у Северну Америку. У Босни шљиве су родиле 1886 г. више од трећине прошлогодишњег рода, и могу се рачунати на 170.000 ћентенара; док је Србија дала једно на друго добру бербу на 357.832 ћентенара. Од те количине више од три четвртине н.звезено је. Каквоћа нове сриске робе била је врдо задовољавајуће природе, воће здраво, добро осушено, знатно у количини, и постојане природе. 1885 г. неиосредна трговина -са Вел Британијом отворека је сашљивама, и изгледа да ће узет-и знатне размере у будућности. Шљиве се тронге у грдној количини у Немачкој и тамо се и извози највећн део. У Инглиској шљиве сматрају внше као луксузан артикл, и Фрапцуске „ргипез тхреиакз", као што се нродају на инглиским иијацама. у милости су; и ако су можда, српске шљиве, у оиште нешто мање од француских, имају, ако ишта, -финији укус, и могу се зацело продавати врло много јевттшије но што се данас иште за францускп ироизвод. Црави је узрок,. можда, у томе што, као што се суве тнљиве понајвише троше међу богатијом класом у Инглиској. боље паковање и у опште украшавање француских „ргипез 1трег1а1е8" чини их иривлачнијим за око, и тако. и ако су скуиље; цродају се •боље. Кажу ми да би извозачи корисније нзвознли шљиве, кад би гах паковали у нарочито за то начињену бурад за 100 кила.