Отаџбина

468

ТРГОВИНА У СРБИЈИ 1886 ГОДИНЕ

Коже. Целокупиа вредност извезених кожа Из Србије у 1886' год. износила је 3,933.400 динара. Од те суме не мање од 3,661.850 дин. вредности кожа отишло је у Аустро-Угарску: само 262.300дин. у Француску; и 5.075 дин. у Немачку. Еоже се у тим земљама учине и прераде, и. на послетку, врате се- у Србију као увоз. Некодико кожарнпца што има у земљп праве врло красну кожу, но им је готово немогуће надметати се са Аустро-Угарсквм и Немачким увозом. Коже што долазе из Француске- само су од најфиније каквоће. ЈагњеЛе коже могли би британски трговци с добити извоЈити. Тај артикл могли би британски трговци с извесном хаеном извозпти из Србије; јер је врста (од ко.је се праве јаке јеФтине рукавпце) и добра и јевтина. Јареће коже могле би такође наћи добру пијацу у Ивглиској. Велики броЈ јарсћих кожа шаље сеу Француску и Немачку, да се само прераде у финију врсту коже за обућу. Кажу ми да кожа, која се у велпкој количини извозп из Лондона у Веч, често нађе пута у Србију, а иоглавито у Београд. Јестива и ииИа. Целокупна вредност извоза јестива и пића из Србије у 1886 г. износила је 1,163.750 динара. Од ове суме 348.200 дин. вредиости извезено је у Аустро-Угарску: 162.700 дин. у Турску; и 597.250 дин. у Француску. Само пезпатне количине извезене су у Немачку и Румунију. Под речју пића разумеју се вина и ракије, но впна чпне главни део извоза. Можда велики део од оних 348.200 дин. урачуњених Аустро-Угарској, у самој сгвари отпшао је у Швајцарску, т. ј. велика количина српског вина оде у ту земљу, посредно кроз Аустро-Угарску; п, како се Швајцарска не спомиње у пзвозшј табли, то ће бити узрок тако великој количини извоза у тако винарску земљу као што је Аустро-Угарска. Вино. Неготин је главно впнарско место у Србији, и тамо се прави оно изврсно. врло јако, тамно (готово сасвим нрно) внно, које се тако много посредно извози у Швајцарску, и у јужну Француску. Неготинска су вина врло употрсбљива за мешаше, и на то се готово нскључиво и употребљују у Швајцарској п јужној Француској. Остала земаљска вина, као Смедеревско и друга, и ако лоше израђена, пријатиог су укуса, и у главноме лака вина; но, и ако их много троше у земљи људн из унутрашњости, сувише су лака у каквоћи, и нису довољно фина, да издрже извоз. У Београду махом троше мађарска вина као УШашег, Ма^уагаЛег, 8г:е§82аг(1ег и друга, и доиста, може се рећп да само разне врсте мађарских впна и пнје боља класа у целој Србији. Француски агенти баве се у Неготину већи део године, тако<да сами приреде вино, које иосле отправљају право у Француску.