Отаџбина

трговинл т србши 1886 године

469

Метали. У главноме из Србије се извози бакар и антимон. •Вредност извезена у 188-6 т. износи 51.850 динара. Већи део изшезен је у Аустро-Угарску, а мање у Вугарску и у Турску. Масни ироизводи и лој. Целокуина вредност извоза изнела ;је 179 500 динара. Већи део, у вредности од 134 950дин., извезен је у Турску - остатак је -отишао у Аустро-Угарску и Иугарску. Минерали. Главни су минеради: камен за грађевине, и камењарија у опште. Изгдеда да ће та грана постати важна радња • за Србију. Целокуина вред'>ост извоза у 1886 г. изнела је 227.875 .динара. Од тога је извезено камена у Аустро-Угарску у вредности ■од 78 300 динара; и 73.375 д^н. у Турску. Мање количине извезене су такође у Бугарску и Румунију. Отиаци, крае и кости. 4.207 ћентенара, у вредности 54.475 . динара ових артикала извезено је у Аустро-Угарску; друге земље :не спомињу се у извозној табли. Разни иредмети. -Колонпјални еспапи, ствари ланене, кудељне и ужарија, главни су артишги под овим именом, који су извезенп нз Србије. Целокупна вредност извоза изнела је 1,348.275 динара; ■од којих не мање од 1,216.600 динара ужарије; три су главна купца 'Гурска, Вугарска и Аустро-Угарска. Прва купила је за 629.875 . динара; друга за '681.850 .дин.; а трећа за 92.375 динара. Зашто је извоз баштованских 'и аољских производа и дрвене граЏ у Нншиску био јачи 1885 г но 1886 године ? Извоз тих артикала, у Инглиску 1886 г. изнео је само 57.024 динара, а 1885 г. 194 360 динара. Узрохс је утоме што је сриска Влада сама, за време рата, покуповала готово ове те артикле у земљи, за подмирење својих нарочитих потреба. Дрва и грађа. Извоз дрва и грађе из унутрашњости Србије у Инглиску знатно треба да скочи кад се Солун-Београд железница. отвори; јер већи део тих дрва (поглавито храстовине), тврда и употребл.ива за грађениие, налази се близу турске границе. Индустрија. Садања индусгрија у Србији још је мање више у повоју. Фабрика штофова у П^раћину, коју је подигло 1881 г. једно аустријско друштво, израђује штофове од српске вуне; но, због јаке аустријске конкуренције, добит није велика. Радње у Пироту, које израђују ћилиме, споро се опорављају • од великпх штета које су претрпеле за време последњег Српско. Бугарског .рата. Ти пцротски ћилими врло су лепо откани вуном у