Отаџбина

470

ТРГОВПНА У СРВИЈИ Г886" ГОД0НЕ

свима бојама, ноглавито црвеној, и прилично су истрајтти. Средња; је цена једног ћилима, 6 стопа дугачког н 37 2 стопе ишроког, 25динара. Неколико парних млинова раде у земл>и и. држим, прилично напредују. Ииваре. Неколико пивара у земљи изгледа да напредују; а две велике ппваре посгоје у Београду и врло добро раде. Пиво постаје омиљено пиће међ. Србима,. и велике се количине троше по разним кафанама у престоници. Пештанско (Штајнбрушко) ппво конкурира београдским ниварама. То је пиво налик на Пилзенско, отворене боје и лако. Неколико кожарница и дпстилерија, као и неколико циглана и црепарница у Београду, попуњују листу садањих.индустриских радња у Србији. Руле у Србији. Србија је увек била на гласу као богата у рудама; а зна се и из Псторије да су РПмљани изнели велике количине злата, сребра п бакра из земље. Њихови радови још се познају но Србији. Мљечанп су догали после Римљана, и цео један век обрађивали успешно златне и оребрне руде. Грдне гомиле ш.љаке, остале иза Римљана и Мљечана, и сад, се налазе у разним пределима Србије. Најзнатнији су руднпци у Србијн ови: — Рудпик (Сребро и бакар), Рипањ и Авала (Сребро,. олово, и нсива),- Крупањ (олово и антимон, до скоро обрађивашГСрпском државом), Мајданпек (бакар и гвожђе) Мајдан Кучајна (бакар, сребро и олово); Сење Сикола, и Вршка Чука (угаљ). Рудник се рачуна као најбогатији рудник у Србији, али треба огромног капитала да се обрађује, јер ваља копати дубоке ходнике. Рииањски је руднпк у рукама једног инглиског друштва, које намерава у велико обрађиватп. га. У овом су руднику нађене богате жице живе. Сребро-оловни рудник Авалски обрађује једца груна Сриских каппталиста, и, како чујем, добро ради. Мајданпечке руднике обрађзвала- је држава пре једно 20 година, без великог успеха;. после их узме неко француско другатво, па и то предузеће пропадне.. Пре нет година дата је концесија, за 50 година, за обрађивање тих ру.дника г. Цону Холовуе^ из Лондона. Овај господин пошто је- потрошио грдне новце на том предузећу, 1885 г. пренесе концеспју на г. Огиста Шодоара, из Беча, који и сад ради. Да споменем, још и да то другатво гради сад је-