Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛКД

479

на гимназије . 485.441 дин. „ реалке 91.012 „ виш. жен. шк 58.89^: „ Овега 635.345 дин. Дакле не 34.523 дин. мање него 8000 дин. више но у Хрват'Ској и Славонији. — Замашна последица ове малене разлике та је, што се замењује г. К.-ево 0,31 дин. на г.таву са 0,35 а тиме по стаје наш издатак према хрватско-славоискоме Д32| иеИи а не мањи, као игго писац изводи у своме делу. Даље, но г. К бидо је у нижим гимназијама и реалкама свега 3491 ученика — т ствари било је 3864, ау виш. женској школи 511 ученица, а не 438 као што он наводи. То је скупа, не 3929 као што стоји у „школовању" него 4575, дакле 646 више но што наводи г. К, а ова мала исиравка доказује неоснорно, да.је уСрбијн код пстог броја становника, било у средњим школама 1365 ученика више но у Хрватској и Славонији. Тај број је наравно изашао из основне ншоле и сведочи, да у Србији далеко већи број ђака основне школе наставља науке, а то значи далеко се већи број становника образује. Још нам ови бројевн могу посдужити за утеху, да смо у средњој настави бар релативно јачи од Румелиота, имајући у њојзи 225 ђака више, да нам не остане араведан укор г. К, што имамо 431 мањс илп што смо пасолутно слабији. Има у званичној статиетици још много бројева, који обарају оне, што их г. К. навео у „школовању", али мени не допушта ни време ни простор ове књиге, да их исцрпем до краја. У осталом то није ни потребно једној критици; њојзи је доста кад докаже. како ти бројеви у основи нису тачни, а то је постнгнуто и са ово неколико примера, а нешто ћу још додати уз остала питања. Читаоце који су вољни да се о томе подробно обавесте, упућујем на поменуте статистичне белешке, где ће наћитачну коректуру без мало свију бројева у књизи г. К, наћи ће у њима још пуно готова материјала за извођење на друга важна наставна питања, којих се нисац те књиге није ни дотакао, а без којих се не може сазнати право стање народне наставе. Није само број школа и трошак који се чини за њих, мерило за стање насгаве у земљи. Може ту бити мало пшола са големим наставним резултатом, и обратно. Тај резултат је сав издожен у статистичким белешкама и може се сматрати као нраво мерило за наше просветно стање. Ови бројеви воде у крајњој консеквенцији оној мети, што ваља да је сваком писцу ■пред очима, кад претреса просветно стање народа, јер они јасно