Отаџбина

480

КЊИЖЕВНИ ИРЕГЛКД

казују, где иајвише заииње, те не може да се дође до резултата, до кога би се у датим ирпликама могло доћи са истом снагом. Да је пнсац .. школоваља" претресао бројеве о раду учитеља, о просечном трајању тога рада у школи, а поглавито на једном месту, можда би дошао до уверења, да у нас не запиње настава о иедово.кне школе и мали трошак, него о нешто друго . . . а то друго исказују на глас бројеви званичне статистике, само их ваља — упитати. Али не може се од сваког писца захтевати, да буде добар статпстичар, хоће рећн, да уме тачно да изведе из наставних бројева на све, што засеца у просветни покрет друштва; тај дар примене мртва броја на жив народ ннје свакоме дат, а у те, како се види, иде и г К. Али што се може с пунпм нравом захтевати од једног наставника средње шполе, то је познавање разлпке између гимназије и реалне гимназије, а ту разлику је г. К. превидео кад је уврстио исгоч. — румелијске ,,обласнит'1 , > реални гимназии" у ред великих гимиазија; та упореда могла би се уступити само с погледом на величину зграде или на број разреда али никако на план наставе у великим гимназијама, н кад г. К. нревиђа стручну расправу о томе питању, он то чини јемачно из преголеме симпатије према Источној Румелији која је тако напредна у настави, даможеда покаже једног 1>ака на 10 становиика. Мн на срећу немамо тпх реалних гимназија, а. желимо од свег срца да буду Румелиотима од користи ; алн не можемо рећи да је коректно, бркати наше гимназије и реалке с одређеним програмом са сваком „средњом школом," јер у ове иду недељне, повторне, I рипремне, хоће рећи и оне у којима се допуњује знање прибављено у основној школи, било то зарад допуне саме, или зарад нрелаза у гимназије и реалке. Такве нам школе, под именом „средња училишта мушка и женска" износи г. К. заједно с обласним реалним гимназијама на упореду с нашим гимназијама и реалкама, а норедћи их признаје сам, да „на жалост из статистике која је пред њиме не зна, ■нолико имају разреда" (стр. 34). На срећу ми то знамо о нашим школама, а што румелиотска статистика прећуткује тако важно питање. то чини добро, јер кад би рекла, колико разреда имају. онда би уједно исказала, да то нису ни вел. гимназије, ни реалке, ни више женске школе, овако се то бар може мислити, као што то чини г. К. Међутим што се из тога мзнаим, колико има разреда, може позитивно знати то је : да се школе о који ма се не зна, колико имају разреда, не могу класификоватн, те с тога не могу ући у компарацију са школама, о којима се зна шта су и какве су. У својој критици ја