Отаџбина

488

КЊИЖЕПНИ ПРЕГЛЕД

Од иотог нисца изашло је 1880 годиие, а поводом Коларчевог тестамента, дело Драгоцепа огрлица , за тим у „Отаџбини" 1свеске: 20, 21, 22, 23, 33, 34 п 35) дело Бездушници , а у „Србадији" од 1882 годпне ириповетка Полудели. Још у овим првим делима избија на површину једна особина Комарчићевог писања, која никако не иде у прилог приповедачког стила, већ има више полемпчки карактер, и та особнна ноказује се на свакој страни. То је она болесна, недопуштена тенденцлозност, због које писац кад што хоће да се огреши и о саму истину (грех који се не може опростпти', стремећи правце постављеноме смеру, а то опет дока.зује да смер ради кога се дело пише није сигуран, да му се дакде може спорити битност, кад мора да се хвата за тако рђавог савезника као што је неистина. Но у „Драгоценој огрлицн" г. Комарчић је још доста срећно прошао са том својом особином, чему је много допринео алегори•ски карактер поменуте приповетке, као и вешто удешен илан за нападање противника. Ту је пишчева тенденциозност вешто принривена тоном ироније, која је врло јако оружје у рукама писца, који се уме њоме згодно служити. А поред тога, г. Комарчић је у Драгоценој огрлици , био тако мудар, те је својим противницима метуо у уста такве говоре, а њихним карактерима досудио такву акцију, против које је његова иронија могла имати потпуно дејство. Нешто тако венгги пдан, а нешто и алегорпски об.тик прпповетке чпне, те простодушни читалац. заједио са г. писцем, може да ужива у онако мушкој борби. Али мало пажљивији посматрач може одмах но самом распореду лпчности опазити, да је писац себи већ у напред осигурао нобеду. Али, нпје нам задатак да се борнмо против славе коју је г. Комарчић својом Дртоценом огрлии/ом, Бездушницима и Колуделом стекао. Не. Ово што смо у кратко проговорили о Драгоценој огрлицн учинили смо само за то, да би иоказали, да оно, што ћемо наћи у Кочијашу, није новина код г. Комарчића, већ да је то давнагања његова слаба страна, но само авантурама последњих година јако потенцована, те тако „препунила мјешину гријеха." * * * У свакој прпповетци главна је ствар догађај који се описује. То је костур који даје облик целоме телу, то је скица која одређује колачнну боја и сенке. Сиореднп догађаји, еппзоде, само су прати-