Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

487

Наравно да смер ради кога се пише дедо мора бити гакав, да му се не може чинити ннкакав приговор. Партиски живот, и ако је само једна страна у огромној књизи друштвенога живота, ипак својим борбама, успесима и неуспесима, начелима која га покрећу, у опште едементнма, из којих је састављен, чини читав засебни свет, у коме се, као и у друштву, борба за опстанак види са свима својим животним манифестацијама, само су, иди би бар требадо да су, у партиској борби, начеда која је руководе општијег карактера. т. ј. резудтанта шггереса. многих индивидуа, што је природна посдедица удружења, док у борби живота, свака индивидуа, ма да сносп утицај општнх друштвених поголаба, иде за својим нарочнтим интересима. Партнска борба јесте дакле борба удружених против удружених, док је борба за опстанак у друштву — борба индивидуална против друштвених прилика које сметају интересима тих индивидуа. Писати роман (овде слике — име не мења суштину ствари) из партиског живота јесте дакле тако исто носао који захтева присутност свих оних обзира, које мора имати и пиеац романа општијег карактера, ппсац романа из друштвеног живота. Ну поред тога, ппсац романа из партпског живота има да савлада још једну незгоду, коју он много теже може савладати но писци остадих врста забавне књижевности, а то је, да се чува да се, из симпатије према једној партнји илп начелу, не огреши о противна начела или партије, додајући нрвима и оне добре стране које оне немају, а одузимајући другима п оне које ове имају, веК да се код сваког начела држи најстрожије објективности, н да свако начело, сваку партију изнесе у правој њеној сдици, а читаоцу да остави на вољу „коме ће се приводети царству", а не да му, износећи, (бидо намерно или ненамерно, погрешка је ту) необјективно етране појединих партија, натура своје субјективно мишљење, и тако га наводи на извођење погрешннх закључака, грешећи и сам против оног правног начела „аисИаЉхг е!; аНега рагз". Писац романа из нартнског живота не сме дакле бити страстан пристадица ни једне партије. или бар мора бити толико широких груди, па да н своме нротивнику призна као добро оно, што је код њега заисга добро. У колико је г. Комарчнћ тај неопходни услов испунио, гледаћемо по могућности да преставимо.