Отаџбина

ГРАНЧИЦИ СА ПУШКИНОВОГ КИПАРИСА

505

Ја сам писао доктору из Царнброда, не знам да л' је и капетан писао. Шестог новембра видео сам га оиет-, на носилима, — мртвог. * * * Читава три месеца после тога, кад сам већ био у капуту, срео сам један пут улицом господин писара из штедионице; иде под руку са госпођом Анком удовицом. Он се оженио. Зауставих и ноздравих се с њим. — Јесте ли чули да је капетан Замфировић погинуо? — запитаћу га измеђ' осталог. — Јест.... управо да — поче расејанн шеиртља — ја сам мпс.тио да му будем стари сват, да је он узео моју жену за жену, алп.... уараво да.... пошто сам је ја узео. нисам могао да га позовем, тако рећи за старог свата, јер управо да.... није био овде. Ја стиснух зубе да се не насмејем и одох даље. Б.

ГРЛНЧИЦИ СА И7ШКИН0Б0Г КШШИСД шосвкмшо Г. Јоваиу Ђорђевићу профвоору, који је донео ту гранчицу). Мото : Теб4 знакомЂ ли сшп. Боговђ, Питомец'1. музЂ и вдохновен1.и ? Веневитиновт. Што беше, прође, п суморно време У мрачну вечност одлеће п бега. Што беше данас, што ће сутра бити. II тог ће једном иестанути свега. Под свежом сенком кипариса тога. Уморну где сге наслањали главу, Северни гениј кликтао је негда Народу своме сплетајући славу.