Отаџбина

МИСЛИ 0 ЕТНИЧКОЈ психологши

519

жемо иостићи нашом пспхологпјом, јесте: знање о психичким (и психофизичким) процесима и законима, који су били при развитк\ језика" ! ). Лајбниц је језпк назвао огледалсм духа: а врло би неоеновано и било, кад се не би признало, да се у овом огледалу као садржи историски развитак човечјег духа. Нн најмање није без основа познатп закључак Макс-Милера: гоИкоиГ зреесћ по геавоп, геМћоШ геавоп по зреесћ (без језика нема разума, без разума нема језика 2 ). Грци нису умели ни разликовати у језику то двоје: 1одов означава и језик и разум У том погледу нотнуно потврђујући говори и један Немац: „језик иредставља собом чудно огледало прошиог живота нашег рода, његове спољне односе и прилике; наука о језику простире своје зраке п у саму непровидну таму првобитних времена отЕуда не долази до нас- никакво друго сведочанство" 3 ). II мало даље: ..историја језика. како сам и пређе напоменуо, јеете историја развитка самог људског разума. У том погледу имамо права очекивати од науке о језику драгоцена објашњења односно прошлог "лмвота раз)Јма....~ 1 >. Па и сам епохолан рад Лацара Гајгера, да језик увуче у круг природњачких дискусија, мора се сматрати као драгоцен прилог испитивању самога дужа човечјег. „Свуда на земљи, где се човек појављује, ум је његова заједничка и карактерпа особина. Нигде нису људи нађени без почетака ку.ттуре, образовања држава и обич>ја као п без извесне вештине и индустрије.... Сигурно је дакле то: да је човек уман. колико ми знамо. Па ипак то није тако било. Ум није вечно био , јер н земља и органски живот нису вечно били. Ум има као и све на земљи ностанак, иочетак у времену. Али он није постао наједард, нити је био одмах пзрађен, готов, савршен. поставши као неком катастрофом, већ има свој развитак. Да се ово увиди, непзоставно јеидрагоцено средство — језик. Ја чакверујем да поред свих вероватних хипотеза о постанку човековом, ипак •само овнм средством (т. ј. језиком) можемо до извесности доћи.... Замислимо представу о праоблику човека, појачапу неким нађеним коетуром. који знатно одступа од садање форме човекове; од1 Б. Бе1)еп |1 8'ее1е, II. I! р. 11. ■ 1>ее1игез оп (ће ВсЈепсе оГ 1ап§иа8«. II. 73. 2 /.. Штге': Макс Миллер и Философија јазика ирев. у журналу мини■стерстеа народнаго аресвјешченнја. СПГ>. 1880. св. за Јул. стр. 78. 4 Истн, стр. 80.