Отаџбина

520

МИСДИ 0 ЕТНИЧЕО! ПСИХОЛОГИ.Ш

мах ће настати сумња, да ли је иосилац онога костура био човек. да ли он генеалошки стоји у вези с ма каквом историском формом иаших људских раса ? Језик на против собом већ показује нешто човечанско, људско; што се из његове историје дозна, немнновно јеисторија наших иредака, коју ми читамо, а у исто доба је историја нечега, што је највећма човечје, што човек пма: јер се ово човечанско не ствара нити уништава каквом особнтошћу сполљег облика, већ језиком и умом, с којпм животиња постаје човек, а без кога човек иостаје животиња" 1 '. Тако је једно важно питање: како је човек пос/гао човеком, решено одговором —. језиком. Гајгер је огледао доказати, да је језик дао мишљењу, представљању, способност да телима придаје облик (с!еп бев&Непвтп). чега животпње немају. Псето, које пролази поред својпх вешто пренарованих и испуњених колега у каквом зоолошком музеју, не распознаје право стање поглавито с тога, што нема овог чула; птице се исто тако варају впдећи бојом насликану муху илп какав други обојен предмет : а ко није посматрао немир обичне мачке илп друге какве домаће жпвотиње пред огледалом? Па ипак све ове животнње немају оиаквогопажања у просгору, каквог ми имамо; свима њима. као и дивљацима, којп ирви пут стану иред огледало, недостају извесна представа и појмови, које језик уму даје. Али показивати п даље како се језик може сматрати с ирирбдњачког гледишта, није овде ни потребно ни удесно. „.Тезик није никаква нроизвољна фикција, нити измишљеиа ствар , већ у извесном смислу природни производ. тгошто он првобитно постаје, као и сваки изразнн покрет (Аи8с1гискз1зен г е»ип§), управо као непосреднн рефлекс утиска, који на свест производи представа" 2 ) вели Вунт. ТГ с тога студија језика отвара поред осталога и пнтересну студију, за псхологију и тако важних изразних , душевнпх покрета. Психолога мора на прилику интересовати важан факат, како језик с-тоји у интимној вези са изразом душевних покрета, и како и сами корени речи показују, да су своје право грађансгва стекли отуда. п1то су првобитно собом оличавали звучно оне покрете , који су били заједничви највећем делу неке људске масе. 8 ) У осталом ма

1 Тмгаг (г&уег: ТЈгзргин" и. Еп1« јскс1. <1ег тсп.чсћ!. бргасћс и. Уег пиипС1 У ог\уо ]-(: V—VII.

2 ) \Уип(1(, ОгипЈх. с1ег рћувЈоК Р8усћо1о§1е 350.

3 ) Макб Милер опет, на ирилику, тврди да и сви корсни, т. ј. еви

маторијадни елемептп .језика изражавају чу.гне утиске и само чулнс. утиеке-