Отаџбина

МИСЛИ 0 ЕТНИЧКОЈ ПСИХОЛОГИЈИ

529

лошким, етнографским, филолошким и антрополошким прикуиљап.ем и простим описивањем ових факата не може се коректно разумети ни природа народног духа, нити његов значај за нсихолсн ију. Народни дух постаје тад једна фикпија, с којом се не може чинити никаква операција. Нзгледало би, да се у њему и његовим иојавима не може пронаћи она ааконитост, какве он доиста нма, и којом етничка психологија и има значаја за индивидуалну психрлогију. У ствари пак не треба да буде тако. Ми смо већ напред казалп, да је народни дух етничкој нсихологији оно исто, нгго је индивидуални дух индивидуалној психологији. До душе за данас бар немамо још никаквог нсихолошког термометра, нити какве опште формуле, којом би се могли упустити у тг/мачење колективних духовних појава, да бн њима објаснили индивидуалне. За чо је етничка психологија још непрестано оппспица, „јестаственицанародне дугае" (ЈМа^иг^езсМсМе с!ег УоШвзеек), ако се тај израз може уиотребити. Али је несумњиво, да је цил> еваком психологаком испитивању онакав исти, какав је у онште и свима оним наукама, које исиитују појаве узрочно и траже им законе. Закони народног духа по нрироди саме сгвари морају се односити на оиште законе духа. Ради тог цнља и треба проучавати народни дух. Међу тим за само проучавање народног духа, како се оно до данас чинило, може се рећи, да је поглавито рађено по једном методу, који се у главном своди: на проучавање народног живота, живећн у његовој средини и систематски бележећи оне изјаве његове духовне радљивосги, које су колико толико карактеристичне. Испитивачи народног духа данас махом тако и раде'). Али је и такав посао недовољан, јер он често може имати вигае етнографски него психолошки значај и циљ. Не ретко се дегаава, да и од саме увнђавности онога, ко бележи те појаве, зависи веома много. За психологију пак у опнгге имају највеће важности они факти, који су на првом месту фактичка својина целог народа, а на другом по самој природи такви, да се могу подврћи психолошкој анализи. При оиерисању с народним духом један од првих задатака је тај, да се 1 Један Француски иисац, којн је дуже П |)смена нмао прилике студовати иароде у Инђији, овако говори о тим методама: „нрва метода јесте у томе, да се систематнчки посма^рају индивидуе, у чијој се средини живи. Ја кажем: да се еистематички посматроју, јер се само серијом смишљених посматрања могу упознати главне психолошке црте оних индивндуа, с којима се долази у додир. . Друга метода нак јесте оиет у томс да ее брижљиво проучавају лнтерарпа популарна дела оног народа, чију психологију испитујемо... " Некие ркИам>р1пц-ие (1тј;ее раг Тк. Шко1. Бр. 18 1 88б 618-619. ОТАЏБИНА КЊ. XVII., СИ. С8 -МЛ 35