Отаџбина

532

МИСДИ 0 КТНИЧКОЈ ПСИХОЛОГИ.ЈИ

психологија је поред осгалог нредузела да нспнтује и дух народа т дух друштвених маса. Грана њена, која се бавгг испитлваЈБем овога врдо сдоженог нсихолошког појава, јесте — етничка психологија. II као год што индивидуална психологија испитује оне појаве, којесвојом општношћу потпадају под извесне закопе , тако и етничка психологија може постављати своје законе само исиитујући оне појаве, који својом општношћу условљују реалност једне народне душе. Народна пак душа није никаква фикција онако исто, као што ни индивидуална душа није ништа друго већ скуп оних појава, које означавају унутарње искуство. А као што се индивидуална душа проучава у иојавима који се своде на три главна, једно оддругогнедељива елемента — осећање, свест (представљање) и вољу — тако су исто и нојави народног духа представљени у главном •— народним језиком, народним митолошким аредстављањкм и народним обичајима , на које се на нослетку могу свести и сни други облип,и, у којима се још може појавити народни дух, и све друге његовеманифестације. Тек проучавањем и тих појава решиће се најпосле они нроблеми, које психологијау опште има да реши — ироблеми о души х ). Занимљивост тог проучавања долази поред осталог још и отуд, штослично Факту, да многи душевни појави н код два лица нису посве идентични, и да само у главном показују једнакост двеју индивидуалних дугаа, тако исто и појави народног духа ни код два народа нису једнаки, нити је по томе једнак и сам народни дух у два народа Ако и којн народ има тако карактерних и значајних појава народног духа, онда је то, без сумње, сриски народ. Језик, приче и бајке, митолошка предања, народна појезија, обичаји и цео живот српскога народа имају и сувигае грађе за психологију. У овим облицима српског народног духа огледа се и сам српски народ; они су још специјално важни за његову народну психологију. Радници на скупљању тог материјала (Вук Караџић, Вук Врчевић, Богшиић. Валтазар, Милићевић Милан, Петрановић и многи други) изнела су доста богат материјал, из ког се може приступити овом великом

! ) Разуме се, у колико не буду трансдедентне и метаФизичке нрирод , т. ј. у колико их у онште наука може решати.