Отаџбина

35*

МИСЛИ 0 ЕТНПЧКОЈ ПСИХОЛОГИЈИ

531

ку 1 ) иснхологију. Овај емисао означава и немачка реч „ УоГкегрвусћо1од1е." к Антрополози, вели Саенсер, после проучавања вештина и иримнтивних производа, носветили су готово сву пажњу своју проучавању физичких карактера људских раса; али се ипак, мислим, може нризнати, да је ово проучавање по важности ниже од нроучав^ња пснхолошких кпрактера. Општи закључци, до којич нас могу довесш иснитивања оног прв >г реда, немају толико важносги за наше разумевање највиших феномена, колико онн општи закључци, до којих нас могу довести ова друга испитивања. Тачна теорија о људском духу за нас је од капиталне важности. Систематично упоређивање људских духова, њнхових врсга и њихових различних ступања, номоћи ће нам да добијемо ову теорију. Кад будемо познали узајамне односе човечјег карактера са карак1ером сваког људског друштва, онда ће се н саме наше идеје о политпчким прнликама и установама управљатп према томе. Кад једап пут будемо зналп узајамну зависност индивидуалних природа п социјалних зграда, разумећемо много правилније и нромене, које се дешавају и које ће доцније настунити. Кад будемо видели у умном развитку нрогресивно прплагођавање социјалним условима, који непрестано дотерују дух по свом калупу, и на које он онет реактивно утиче, онда ћемо знати и друге даљне ефекте, које установе пропзводе на карактер: а то нам је сигуран лек тако великим злима, која ствара данас незналичко законодавство. Најпосле, добра теорија умног развитка, добијена посматрајући човечанство у целини, даће нам кључ развитка индивидуалног духа: помоћи ће нам дакле да нађемо пут у нашим методама васнптавања, а тиме да ширимо интелигентност и подижемо карактере" 2 ). Етничка психологија управо се и обрће овим фачтима, који служе онд* најонштијем ииљу психолонгком: нознању људског духа. * * % Да завршимо. Крајњи циљ психологијп је: да позна људски дух. Да би што боље протумачпла тајанственост душевних појава

1 ) Овај синоним је готово још понајбоље задржатн, и то због аеОцијадија оних иредстава, кпје нрате ову реч, и које у главном подсећају на етиографигу, етнолошју. С друге стране, и у самим овцм наукама нрви део имена (еИшоз) не нреводи се ..

-) ЕззаЈз (Је тога1е, Ле 8С1епсе е4 (V ез4ће(;1^ие III. Е*за19 зсЈепШ^ие, раг Н. брепсег, 1га(1. {гагк;. 1879. 311.