Отаџбина

548

В Е Р Е Н И Ц И

мили, па их раздели ; иоручи својим прњаворцима и закупницима у долу, да ко има вољу, дође оружан у кастел; ко нема оружја, он ће му га дати; некоје одабра , да буду као офицери и да имају друге под својом командом; намести стражена уласку и ио другпм местима у долу, на нуту уз брдо, на вратима од кастела; одреди часове и начин, како ће се сме-1 њивати, као у каквом табору, или као што је био обичај у овом истом кастелу ' докле је он проводио онај очајнички живот. У једном куту ове собе под кровом беше разбацано оружје, које је он сам био носио: његов на гласу карабиљ, мушкети, мачеви, палоши , пиштољи, ножеви, пињали, на земљп, или наслоњено уз зид. Нико од слугу није такнуо то оружје; алп се договорише да питају господара , које ће он да носп. „ Ннкој е," одговорп. Па био завет, била намера , тек он остаде непрестаио наоружан на челу овога као гарнизона. У исто време задао је посла другим људима и женскадији у служби, или својим подложницима, да у кастелу спрема.ју за што је више можно људи стан, да намештају постеље, да ређају атамњаче и модровце ио собама, но тремовима, јер Ке ту доћи људи да сиавају. Па је издао палог да донесу довољно хране, да нахрани госте, које ће му бог послати, а ових заиста како који дан све је више и више бивало. Међутим ои иије дангубио; у замку и ваи замка, горе и доле на путу, обилазећи до, намештајући , поткрепљујући и нрегледајући страже , надгледајући и давајући себе видети , постављајући правила и одржава.јући их речима, погледом, присуством. Долазеће је дочекивао у кући и на путу; и сви, којп су га већ били впдели , илп су га први пут видели, гледаше га усхићени , заборављајући за часак оне ваје и страве, које су их тиштале доле; па би се окренули да га гледају, кад би се он растануо с њпма п пошао даље својим путем. (Наставиће се)