Отаџбина

В К Г ЈО н и ц и 547 кога је напуштао; некојп ће се бити уписао у каквога трећега, како би тада рекли, у Шпањолаца или у Мантованаца, или у којега другога који је био у рату: гдекоји ће бити био ■отишао на друмове, да чини мали рат, а на свој рачун; а гдекоји ће бити задовољио да се луња слободан. А тако ће ■бити учпнили они други, који су били ио различним сешма под његовом заповести. А од оних, који су мђглп да се навикну новоме начину живота , или који су га се од своје ио.^е латили, већина их, јер су били из онога дола, вратише ■се њивама , или занатима које су учили некада, а после <у их напустили; јабанци остадоше у кастелу као слуге; једни и други, у неку руку поново благословени кад и њпхов господар, живише, као и он, не чинећи ни иримајући неиравде, неоружанн и поштивани. Али кад се стадоше примицати аламанске чете , те некоји бегунци из села нападнутих или која су била у опа•сноети, понеше се горе до кастела да траже скрова, неименовани сав задовољан , што му бедеме траже као уточиште за слабе, а тако су их дуго издалека посматрали као огромно •страшило , дочека ове бегунце више с изразом признавања, него ли готовости; он даде на глас, да ће његова кућа бити ■отворена свакоме, који хоће да се «клони у њу, и оцмах помисли на то, како ће не само кућу, но и до ставити у стање за одбрану, ако би можда ланцкнехти и војници хтели да покушају и да онамо дођу својим послом. Искупи служитеље, који су му остали били, малене бројем, ма срчане; држаше им беседу о доброј прилици, коју бог даје њима и њему, да <"|уду једном у помоћи искрњелу своме , кога су толико пута •билп притешњавали и плашили; па са оним нриродним заповедничким начином , који изражаваше извесност послушности, каже им војвода, шта мисле да они раде, а пре свега пропише им, како да се владају, јер људи, којп долазе горе да се склоне, сматрају у њима само иријатеље и бранитеље. Онда пз једне горње собе под кровом даде скинути иушке, мачеве и копља, што је од некога времена било тамо на го36 *