Отаџбина

640

РУДАРСТВО У СРБИЈИ

СамосЈ алних цинкових рудишта има у изобиљу у Влашићу. нарочито у селу Завдаци. Велике, неправилне масе цинкове руде имају 8 до 50% цинка. Руде су већином оксидне п давале би пзврсаи метал. Делокупно Доње Подриње иснросецано је старим путовима. данас зараслим у бучје и дубље, али који су некада служили готово искључиво рударским циљевима. Куд се пажљиви човек само окрене, спазиће остатке и развалине кула и градића, у којима су без сумње живели господари или закупници мајдана. Свуда, како у равни тако и ио највишим висовима, расејана су стара гробља, која нам множином својом и сама причају некадању густу насељеносг овога краја, а сликама — два чекића укрштена — на гробовима изрезаним, још н то, да је тадање становништво иодринско било поглавито рударско. У овој су области од старине знатна два рударска места: Зајеча и Круиањ, у којима беху јаке насеобине Саса, Дубровчана и Млечића. Зајеча је данас село, оно се находи под Гучевом, на источној му странп, недалеко од манастира Троноше. Јужно од села издиже се брег Костајник, нун испропадалих, сгарих окана. у којима су заостали трагови веома јаке радње на сребру, а на самоме брегу још стоје развалине од замка, који се и сам „Костајник" зваше. Ту где је данас село Зајеча, постојала је варош Зајеча, која се помиње у XV веку; и у њој становаше дубровачка насеобина, којом унрављаше нарочити уиравитељ: (сотез), у име деспота Ђурђа. Крупањ се находи за петнаестину километара на југоисток од Зајече, под планином Јагодњом, а помиње се у почетку XV века, као боравиште дубровачких трговаца; данас је варошица, а у околини му се и сад вади олово. У време старе срнске државе Крупањ је био средиште гвоздене индустрије. Ту су били највећи самокови и топионице. Један део данашње вароши лежп на самој троскви. Стари јазови, којн су водили воду на самокове и топионичке мехове, воде и данас воду на многе крупањске воденице. При великим пак бујицама, реке тамошње износе на видик темеље старих радионица. Пре неколико година нађени су у Крупњу и темељи једне католичке цркве. Предео Подриња између Доње и Горње Трешњице обухватао је, у наше старо време, најјачу радњу на олову и сребру. Средишта пак те радње били су : Селанац, Велика Река и Црнча. Сва су рудишта овога краја нодухваћена небројеним ноткопима: низа све тамошње реке виде се трагови самокова и топионица и насеобпна