Отаџбина

РУДАРСТВО У СРБИЈИ

641

рударских. Овуда је већином рађено на сребру, али је било неколико рудника, у којима је рађено само на олову, које је са мекоте и чистоте. вазда јако било тражено. Поред неколиких гвоздених рудпшта у другим рудннм областима н ова се рудишта могу похвалпти тиме, што се рударска радња у њпма нп по пропасти српске државе није прекидала. Еучевска област обухвата онај склоп планински , у коме су данас рудници Кучајна и Мајданпек. Тамошње су планине по облпку п но геолошкоме саставу продужење Банатских и Сибињских Карпата. Дунавска их је клиеура истина проломила п раздвојила, али оне исте рудне жице, које постоје на оној страни Дунава, јављају се најобнлатије и на нашој страни, у Кучевској рудној области, где су обделаване и у најстарије време. Средиште је рударске радње у овој области у водопађн средњега и горњег Пека. У Кучајни пма олова, сребра и злата, а у Мајданпеку олова, гвожђа, бакра, сребра и злата. Жице свих овпх 1>уда иду чак до Црнога Брха (хомољског), а можда и даље, јер су златоносне све реке и потоци, који силазе са тамошњих планина. Кучаинске су руде златом и сребром најбогатије руде у Србији : у њима има сребра и до 0-75% а злата и до 0'07%. Римљани, који су и сами за овамошње рудннке знали и у њима руде копали, имали су у овоме крају варош (таЉшсшп. Она се находила на Пеку, одмах впше данашње варошице Кучева, у равници. По свој прилици, на истоме месту находило се и старо српско Кучево, од кога је и цео овај крај добио пме. Темељи ове вароши данас се, истина, једва распознају, јер су урасли у траву п грмље, али је се она држала и јако чувена била, због трговине са сребром, све до најезде турске. Сами рудници находе се у непосредној близинп и старога и новога Кучева, за неколико километара на југозапад, више села Кучајне. 0 старој срнској радњи у кучаинским рудницима знамо само толико, да је морала бити веома јака ; поситније пак не знамо ништа. Далеко смо јаче обавештени о радњи коју су Аустријанци предузели, по што су заузели Србију, у првој половини прошлога века. РБихова је рударска радња и овамо била тако исто жива као и у шумадиској рудној области. То нам казују писани извештаји тадањпх управитеља кучаинских рудника, из којих се види и немерено богаство њихове руде у злату и сребру, а из рудних планова и карата још и местимичпо огромно нагомилавање руда. ОТАЏБИНА КЉ. XVII., СВ. 68 -МЛ 42