Отаџбина

(342

РУДЛРСТВО У СРБИЈИ

Запланињска рудна област обухвата сав онај планинеки крај, који се шири између Нишаве и Биначке Мораве. II тамо је у старо време била жива рударска радња. што сведоче не само многа испроваљивана окна, већ и различна имена места и река, која подсећају на рударство, као што су : Рунје, 1'ударе, Ковачева Бара, Златокопска река. У селу Рунју вадило се на јако олово, којега је руда измешана са сребрном. У једноме споменику нашем помиње се, да је у томе крају била негде и једна кузница. На различним крајевима, ове још веома слабо испитане, рудне области находи се олова, гвожђа. бакра и сребра. По свој ирилици биће да има и злата, јер Власина и Златокопска речица имају у иеску злата. У Златокопској речнци злато се некад и испирало. Но богаство Србије није само у металним рудама, јер се она може нохвалити тако исто великом обилатошћу и многих других. и опет веома корисних минерала. У њој је нзобила камена како за зндање тако н за финије вајарске радове. Од драгоценијега камена има мрамора разних боја: белога, модрог, зеленог, црвеног, црног и т. д.. па има и литографског камена, и шкриљца за нокривање кућа нрве каквоће, за тим графита и воденичног камена, па цемента, порцеланске земље, креде у грдним слојевима, гипса и анхидрита. Пп неким знацима судећи, као да има и соли, само што мора бити да је у веома великој дубини. Средином XIV века иомиње се у Кучеву место Железннк. По најновијим испитивањима оно се нахођаше на потоку Железнику, који се стиче у Пек с десне стране, на средини, између данашњих варошииа: Кучева и Мајданнека. II тамо се копаше олово и сребро, а у вароши самој живљаше дубровачка насеобина. Немереио је богаство наше земље у каменоме угљу свих врста: од дрвенастога — лигнита — на до мрког и правога каменог угља, који се даје и коксовати и према томе и за топионичке и ковачке цељи употребљавати. Прави камени угаљ находи се у околини Мустапића, Мншљеновца и Кладурова, у долини средње Млаве, код Осипаонице у долини Пека, код Бољетнна у долпни Поречке реке и код Приљите иснод Вршке чуке. Тако исто огромно благо дежи и у парафинекоме шкрил.цу у књаЉевачкоме, алексиначком и за тим у ваљевском округу, где се находи у веома моћноме нространству, садржавајући у себи велику количину катрана. ] ) ') ИараФински шкрил>ац код Адексинца у 100 грама и.ча ио анализи г. Лозанића, проФесора хемије на нашој Великој Школд :